Сећам се само два велика, жута ока, ето тамо, поред умиваоника.
Pamatuju se jen, že jsem viděla dvě obrovské žluté oči. Tamhle, u umyvadla.
Можда ме се не сећаш, али се а сигурно сећам тебе.
Možná si mě nepamatujete, ale já si určitě pamatuji vás.
Сећам се да си ми то рекла пре у готово тачно истом тону.
Pamatuji se, že jste mi to už jednou řekla skoro stejným tónem.
То је све чега се сећам.
To je vše, co si pamatuji.
Познајем вас, али се не сећам имена.
Znám vás, ale na vaše jméno si nevzpomínám.
Није да се сећам тога, нисам толико матор!
Ne z časů Noemovy potopy, tak starý zase nejsem.
Сећам се када је вода текла сваке среде.
Pamatuji si, když tudy tekla každou středu.
Више се ни не сећам шта тражим.
Já už ani nevím, co hledám.
Сећам се напада на седиште, онда сам отишла негде.
Pamatuji si ten útok na ústředí, jak jsme utíkali na jiné místo.
У оваквим временима, сећам се да и он има мало искуства у стварном свету као и ја.
V těchto časech si uvědomuju, že má stejně malé zkušenosti s reálným světem jako já.
Не сећам се овога, ништа ми није познато.
Nic z tohohle si nepamatuju. Vypadá to tu jinak.
Ако се добро сећам, лиценциран си као возач барже, не као рибар.
Pokud si vzpomínám, máš živnost jako lodník. Ne jako rybář.
Чини се да ми знаш име, али не сећам се да сам нањушио раније твоју врсту.
Zřejmě znáš mé jméno, ale já nevím, že bych tě už někdy čichal.
Не сећам да је било оволико тесно.
Nepamatuju si, že byl takhle těsný.
Једва се сећам времена пре светлости.
Stěží si pamatuji na časy před tím, než přišlo světlo.
У вези њега се сећам, млатио сам га кад сам пожелео, а он се није одупирао.
Tohohle šlejšku jsem zmlátil, kdykoliv se mi zachtěIo, a on ani nehnul prstem.
Чуо сам вас, али не сећам се адресе, у реду?
Slyším vás, jen si nepamatuji tu adresu, dobře?
Не сећам се да сам ти дао кључ.
Nepamatuji si, že bych ti dal klíč.
Заглавио је пет година, а и не сећам се када сам га видео.
Odešel, když mi bylo 5. Ale když se potkáme, klidně se zeptám.
Сада се сећам зашто ми се не свиђа.
Už jsem si vzpomněl, proč ji nemám rád.
Сећам се кад сам је упознао.
Vzpomínám si, jak jsem ji poznal.
Сећам се како си појела срце пастува.
Pamatuji si, jak jsi jedla srdce hřebce.
Не сећам се да сам вам дозволио да напуштате одаје, Лунафреја.
Nevzpomínám si, že souhlas s udělením povolení Opustit své ubikace, lunafreya.
Али, јасно се сећам, да је беба стигла таксијем.
Ale já si pamatuju, že to mimino k nám přijelo taxíkem.
Не сећам се кад си последњи пут био у Риму.
Nedokážu si vybavit, kdy jste byl naposledy v Římě.
Сећам се како сам причао са једним 12-годишњим дечаком, фудбалером, упитао сам га, ”Како би се осећао када би ти пред свим играчима тренер рекао да си играо као девојчица?”
Pamatuji si, jak jsem mluvil s 12letým chlapcem, fotbalistou, a zeptal jsem se ho, řekl jsem, „Jak by ti bylo, kdyby ti tvůj trenér před všemi hráči řekl, že jsi hrál jako holka?“
Једног дана, био сам испред куће и радио нешто, играо сам се или тако нешто, не сећам се тачно.
Tak jednoho dne, byl jsem před domem a něco jsem dělal – jen jsem si tak hrál a něco dělal - nevím co.
Сећам се да ме је једне ноћи неко позвао на мобилни - обична особа коју не познајем - са трга Тахрир.
Pamatuji si jednu noc, kdy mi někdo zavolal -- obyčejný člověk, kterého jsem neznal -- z Tahrir náměstí.
Сећам се да сам видео сав овај "матрикс" текст на часу, а овде сам у фазону "Знам кунг фу.""
Pamatuji si text o maticích, co jsme měli ve škole a tady si připadám, jako když umím Kung-fu."
Сећам се кад сам се последњи пут вратио из Индије - у дугој лепршавој белој одори, са дугом брадом и ленонкама, рекао сам оцу "Тата, мислим да сам пронашао духовно просветљење."
Vzpomínám, jak jsem naposledy přijel zpět z Indie, v mé dlouhé bílé róbě s dlouhým plnovousem a lennonkami na očích, a povídám tátovi, "Tati, myslím, že jsem nalezl duchovní osvícení."
И сећам се тачно где сам био и шта сам радио тог дана.
A pamatuji si přesně kde jsem byl a co jsem ten den dělal.
Сећам се да је први пацијент из тог низа наставио да ми даје још података током онога што је требало да буде само преглед.
Vzpomínám si na vůbec prvního pacienta z té doby, který pokračoval ve vyprávění své anamnézy během toho, co měla být fyzická prohlídka.
Сећам се да сам имао језив осећај да смо пацијент и ја упали у неки примитивни ритуал у коме смо и он и ја имали своје улоге.
Pamatuji se na mrazivý pocit, že jsme pacient a já vstoupili do prastarého primitivního rituálu, ve kterém já jsem měl svou roli a pacient měl svou roli.
Сећам се многих пацијената, знам њихова имена, њихова лица јасно видим.
Vzpomínám si na tolik pacientů, stále mám jejich jména na jazyku, stále jasně vidím jejich tváře.
Јасно се сећам, када сам имао четири године, пронашао сам два малена ожиљка на чланку и питао сам оца шта је то.
Když mi byly čtyři, mám živě v paměti, že jsem si našel na kotníku dvě malinké jizvy a ptal jsem se tatínka, co to je.
Било би и горе, да се не сећам да пре 20 година, када сам почела да говорим људима - када сам била тинејџерка - да желим да будем писац, да се нисам сусретала са истом врстом реакције која потиче из страха.
Ale bylo by to ještě horší, kdybych si nepamatovala, že před 20ti lety, když jsem poprvé začala říkat lidem -- byla jsem puberťák -- že chci být spisovatelka, setkala jsem se se stejně ustrašenou reakcí.
Мој тата на пример, био је хемијски инжењер, и не сећам се да је икада, за његових 40 година каријере неко питао да ли се он боји да буде хемијски инжењер.
Například můj otec byl chemický inženýr a já si nevzpomínám, že by se ho během jeho 40tileté kariéry někdo zeptal, jestli se bojí být chemickým inženýrem.
Колико се сећам, преамбула и даље гласи "Ми, народ Индије", је л'тако?
Když jsem ji slyšela naposled, preambule ústavy pořád hlásala: "My, lid Indie, " je to tak?
1.0573029518127s
Preuzmite našu aplikaciju sa rečnim igrama besplatno!
Povežite slova, otkrijte reči i izazovite svoj um na svakom novom nivou. Spremni za avanturu?
Co vím, tak žádné lepší nápady nemáš. 