A kad Avram ču da mu se zarobio sinovac, naoruža sluge svoje, trista osamnaest, koji se rodiše u njegovoj kući, i podje u poteru do Dana.
Ko je torej slišal Abram, da so ujetega odpeljali bratiča njegovega, oboroži domačih hlapcev svojih tristo osemnajst, ki jih je bil izuril, in spusti se za njimi tja do Dana.
A kad ču sluga Avramov reči njihove, pokloni se Gospodu do zemlje;
In ko je slišal hlapec Abrahamov njune besede, se prikloni pred GOSPODOM do tal.
A Jakov ču da je osramotio Dinu kćer njegovu; a sinovi njegovi behu u polju sa stokom njegovom, i Jakov oćute dokle oni ne dodju.
Jakob pa je slišal, da je on oskrunil Dino, hčer njegovo; a sinovi njegovi so bili na polju z živino njegovo; in molčal je Jakob dokler niso prišli.
Ali Ruvim kad ču to, izbavi ga iz ruku njihovih rekavši: Nemojte da ga ubijemo.
Ali ko je slišal Ruben, ga otme iz njih rok, rekoč: Ne udarimo ga smrtno!
I Bog ču uzdisanje njihovo, i opomenu se Bog zaveta svog s Avramom, s Isakom i s Jakovom.
In uslišal je Bog njih stokanje, in spomnil se je Bog svoje zaveze z Abrahamom, z Izakom in z Jakobom.In Bog je pogledal na sinove Izraelove, in spoznal jih je Bog.
A Jotor sveštenik madijanski, tast Mojsijev, ču sve što učini Gospod Mojsiju i Izrailju narodu svom, kako izvede Gospod Izrailja iz Misira;
In slišal je Jetro, duhovnik madianski, tast Mojzesov, o vsem, kar je storil Bog Mojzesu in Izraelu, ljudstvu svojemu, da je GOSPOD odpeljal Izraela iz Egipta.
Posle stade se tužiti narod da mu je teško; a to ne bi po volji Gospodu; i kad Gospod ču, razgnevi se; i raspali se na njih oganj Gospodnji, i sažeže krajnje u logoru.
In ko je ljudstvo tožilo, govoreč hudo na ušesa GOSPODU, in je GOSPOD slišal, se razsrdi, in vname se ogenj GOSPODOV med njimi ter požre najzadnji del tabora.
A kad ču Hananej, car aradski, koji življaše na jugu, da ide Izrailj putem kojim idoše uhode, on se pobi s njima i zarobi ih nekoliko.
In ko začuje Kanaanec, kralj v Aradu, ki je prebival proti jugu, da prihaja Izrael po poti oglednikov, začne vojno z Izraelom in nekatere izmed njih odpelje ujete.
Ako bi muž njen od dana do dana ćutao, onda potvrdjuje sve zavete njene i sve za šta bi se vezala; potvrdjuje, jer joj ne poreče u onaj dan kad ču.
Ako pa jih ovrže pozneje, potem ko jih je slišal, bo nosil njeno krivico.To so postave, ki jih je GOSPOD zapovedal Mojzesu zastran moža in njegove žene, zastran očeta in njegove hčere v mladosti njeni, dokler biva v hiši očeta svojega.
I ču Gospod glas reči vaših, i razgnevi se i zakle se govoreći:
Ko pa je GOSPOD slišal glas vaših besed, se je razsrdil in prisegel, rekoč:
A kad to ču Javin car asorski, posla k Jovavu caru adonskom i k caru imronskom i k caru ahsavskom,
Ko pa je slišal o tem Jabin, kralj v Hazorju, pošlje k Jobabu, kralju v Madonu, in h kralju v Simronu in h kralju v Aksafu
Tada se ona podiže sa snahama svojim da se vrati iz zemlje moavske, jer ču u zemlji moavskoj da je Gospod pohodio narod svoj davši im hleba.
Tedaj vstane ona z dvema snahama svojima, da bi se povrnila z Moabske poljane; slišala je namreč v kraju moabskem, da je GOSPOD obiskal ljudstvo svoje, ko mu je dal kruha.
A kad ču Toja, car ematski, da je David pobio svu vojsku Adad-Ezerovu,
In ko začuje Toj, kralj v Hamatu, da je David porazil vso vojsko Hadadezerjevo,
A kad to ču car Jezekija, razdre haljine svoje i veza oko sebe kostret, pa otide u dom Gospodnji.
In ko je to slišal kralj Ezekija, si raztrga oblačila in se ogrne z raševino in stopi v hišo GOSPODOVO.
Ovako veli Gospod: Glas u Rami ču se, naricanje i plač veliki; Rahilja plače za decom svojom, neće da se uteši za decom svojom, jer ih nema.
Tako pravi GOSPOD: Glas se sliši v Rami, žalovanje in prebridek jok. Rahel se plače po svojih otrocih, brani se tolažbe za otroke svoje, ker jih ni več.
Ali kad ču Avdemeleh Etiopljanin, dvoranin, koji beše u dvoru carevom, da su metnuli Jeremiju u onu jamu, a car sedjaše na vratima Venijaminovim,
In slišal je Ebedmelek, Etiopec, komornik, ki je bil v hiši kraljevi, da so vrgli Jeremija v tisto jamo; kralj pa je tedaj sedel v vratih Benjaminovih.
Glas u Rami ču se, plač, i ridanje, i jaukanje mnogo: Rahila plače za svojom decom, i neće da se uteši, jer ih nema.
„Glas se je slišal v Rami, jok in velik krik, Rahel je plakala za svojimi otroki in ni se dala utolažiti, ker jih ni“.
A kad ču Isus da je Jovan predan, otide u Galileju.
Ko pa zasliši Jezus, da je Janez ujet, se umakne v Galilejo.
A kad ču Isus, udivi se i reče onima što idjahu za Njim: Zaista vam kažem: ni u Izrailju tolike vere ne nadjoh.
Ko pa Jezus to sliši, se začudi in reče tistim, ki so šli za njim: Resnično vam pravim, pri nikomer v Izraelu nisem našel tolike vere.
A kad ču mladić reč, otide žalostan; jer beše vrlo bogat.
Ko pa sliši mladenič to besedo, odide žalosten: kajti imel je mnogo premoženja.
A kad to ču car onaj, razgnevi se i poslavši vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali.
Kralj pa se razjezi ter pošlje vojske svoje in pogubi tiste ubijalce in požge njih mesto.
I udje opet u Kapernaum posle nekoliko dana; i ču se da je u kući.
In ko pride čez nekoliko dni zopet v Kafarnavm, začujejo, da je doma.
A kad ču Irod, reče: To je Jovan koga sam ja posekao, on usta iz mrtvih.
Ko pa sliši to Herod, reče: Janez, ki sem ga jaz dal obglaviti, je vstal.
I kad Jelisaveta ču čestitanje Marijino, zaigra dete u utrobi njenoj, i Jelisaveta se napuni Duha Svetog,
In zgodi se, ko začuje Elizabeta pozdrav Marijin, da zaigra dete v telesu njenem; in Elizabeta se napolni svetega Duha
I sidje na Nj Duh Sveti u telesnom obliku kao golub, i ču se glas s neba govoreći: Ti si Sin moj ljubazni, Ti si po mojoj volji.
in sveti Duh pride nanj v telesni podobi kakor golob, in glas iz nebes se oglasi: Ti si Sin moj ljubljeni, ti si po moji volji.
A kad ču za Isusa, posla k Njemu starešine judejske moleći Ga da bi došao da mu isceli slugu.
Ko pa sliši o Jezusu, pošlje k njemu starešine Judov. Proseč ga, naj pride in mu ozdravi hlapca.
A kad to ču Isus, začudi mu se, i okrenuvši se narodu koji idjaše za Njim reče: Kažem vam: ni u Izrailju tolike vere ne nadjoh.
Ko pa Jezus to sliši, se mu začudi in, obrnivši se, reče množici, ki je šla za njim: Pravim vam, tudi v Izraelu še nisem našel tolike vere.
A kad ču Isus, odgovori mu govoreći: Ne boj se, samo veruj, i oživeće.
Jezus pa to zasliši in mu odgovori: Ne boj se, le veruj, in oteta bo.
A kad ču Irod četvorovlasnik šta On čini, ne mogaše se načuditi, jer neki govorahu da je Jovan ustao iz mrtvih,
Slišal je pa Herod četrtnik vse, kar on dela, in je bil v zadregi, zato ker so nekateri pravili: Janez je vstal iz mrtvih,
I ču se glas iz oblaka govoreći: Ovo je Sin moj ljubazni, Njega poslušajte.
In glas pride iz oblaka, ki pravi: Ta je Sin moj ljubljeni, njega poslušajte!
A kad ču to neki od onih što sedjahu s Njim za trpezom reče Mu: Blago onome koji jede hleba u carstvu Božijem!
Ko je to slišal nekdo izmed teh, ki so sedeli ž njim za mizo, mu reče: Blagor mu, kdor bo jedel kruh v kraljestvu Božjem.
A sin njegov stariji beše u polju, i dolazeći kad se približi kući ču pevanje i podvikivanje.
A starejši sin njegov je bil na polju; in ko se gredoč približa hiši, zasliši godbo in ples
A kad to ču Isus reče mu: Još ti jedno nedostaje: prodaj sve što imaš i razdaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; i hajde za mnom.
In ko sliši to, mu Jezus veli: Enega ti je še treba: prodaj vse, karkoli imaš, in razdaj ubogim, in imel boš zaklad v nebesih, ter pridi in hodi za menoj!
A kad on ču to postade žalostan, jer beše vrlo bogat.
On pa, ko to sliši, se zelo razžalosti, zakaj bil je silno bogat.
A kad ču narod gde prolazi zapita: Šta je to?
Ko pa sliši, da gre ljudstvo mimo, povprašuje, kaj bi to bilo.
I šta vide i ču ono svedoči; i svedočanstvo Njegovo niko ne prima.
in kar je videl in slišal, to priča: a njegovega pričevanja nihče ne sprejema.
Isus ču da ga isteraše napolje; i našavši ga reče mu; veruješ li ti Sina Božijeg?
Jezus zasliši, da so ga vrgli ven, in ko ga najde, mu reče: Veruješ li v Sina Božjega?
A kad ču Isus, reče: Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Božiju, da se proslavi Sin Božji s nje.
Ko pa Jezus sliši, reče: Ta bolezen ni za smrt, marveč za slavo Božjo, da se Sin Božji po njej oslavi.
A kad ču da je bolestan, tada osta dva dana na onom mestu gde beše.
Ko torej zasliši, da je bolan, tedaj ostane še dva dni na tistem mestu, kjer je bil.
Kad Marta dakle ču da Isus ide, izadje preda Nj, a Marija sedjaše doma.
Ko torej zasliši Marta, da prihaja Jezus, mu gre naproti; a Marija je doma sedela.
A ona kad ču, usta brzo i otide k Njemu.
Ona pa, ko zasliši, hitro vstane in pride k njemu.
A kad ču narod koji stajaše, govorahu: Grom zagrmi; a drugi govorahu: Andjeo mu govori.
Ljudstvo torej, ki je zraven stalo in je to slišalo, pravi, da je zagrmelo. Drugi pravijo: Angel mu je govoril.
Kad, dakle, Pilat ču ovu reč, poboja se većma.
Ko pa zasliši Pilat to besedo, se zboji še bolj.
A kad ču Ananija reči ove pade i izdahnu; i udje veliki strah u sve koji slušahu ovo.
Ko je pa Ananija slišal te besede, pade in izdahne. In velik strah obide vse, ki so to slišali.
A Filip pritrčavši ču ga gde čita proroka Isaiju, i reče: A razumeš li šta čitaš?
Filip pa priteče in ga sliši, da bere proroka Izaija, ter reče: Ali pa umeš, kar bereš?
I padnuvši na zemlju ču glas gde mu govori: Savle! Savle! Zašto me goniš?
In pade na zemljo in zasliši glas, da mu pravi: Savel, Savel, kaj me preganjaš?
A kad ču kapetan, pristupi k vojvodi i kaza govoreći: Gledaj šta ćeš činiti; jer je ovaj čovek Rimljanin.
Ko pa sliši to stotnik, pristopi in sporoči tisočniku, rekoč: Kaj boš storil? Ta človek namreč je Rimljan.
A kad Filiks ču ovo, odgodi im znajući vrlo dobro za ovaj put i reče: Kad dodje Lisija vojvoda, izvideću vašu stvar.
Feliks pa odloži njih reč, natančno vedoč, za kaj gre pri tej poti, in reče: Kadar Lizija tisočnik pride doli, razsodim vašo stvar.
Nego kao što je pisano: Šta oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dodje, ono ugotovi Bog onima, koji Ga ljube.
„Česar oko ni videlo in uho ni slišalo in kar v srce človeku ni prišlo, to je pripravil Bog tem, kateri ga ljubijo“.
0.9265570640564s
Preuzmite našu aplikaciju sa rečnim igrama besplatno!
Povežite slova, otkrijte reči i izazovite svoj um na svakom novom nivou. Spremni za avanturu?
Ko je torej slišal Abram, da so ujetega odpeljali bratiča njegovega, oboroži domačih hlapcev svojih tristo osemnajst, ki jih je bil izuril, in spusti se za njimi tja do Dana. 