Viču na tebe, sav se čudiš, i plačeš, plačeš, plačeš.
Dere se nate, vprašaš ga: Kaj hočeš? Nato pa jočeš...
Ako ne viču, ove bubice će ih čuti, bar dok baterija bude trajala.
Steklo ne bo dovolj vibriralo. –Te naprave bodo zaznale zvok.
Ili viču jedni na druge ili proizvode odvratne zvuke tokom seksa.
Ali se derejo eden na drugega, ali pa spuščajo nagravžne, seksualne zvokove.
Raspoznajem ljude u ranim dvadesetim kako viču.
Razločim ljudi. Mlade, v ranih dvajsetih letih.
Stvar sa tetovažama je ta što bez ijedne reči, zaista viču.
Težava pri tetovažah je ta, da nam brez besed veliko povedo.
I posadi ga na kola koja behu druga za njegovim, i zapovedi da pred njim viču: Klanjajte se!
In ukaže, naj ga peljejo na drugem vozu njegovem, in klicali so pred njim: Priklonite se!
A koliko su opeka do sad načinjali toliko izgonite i od sad, niti šta smanjite; jer besposliče, i zato viču govoreći: Da idemo da prinesemo žrtvu Bogu svom.
Toda isto število opeke, kolikor so jo izdelovali doslej, jim morate naložiti, ne odštevši prav ničesar; kajti nič ne delajo, zato vpijejo, govoreč: Pojdimo darovat Bogu svojemu!
A on reče: Nije to vika kako viču koji su jači, niti je vika kako viču koji su slabiji, nego čujem viku onih koji pevaju.
On pa reče: To ni glas takih, ki ukajo zaradi zmage, ne glas takih, ki vpijejo v poboju; glas pevajočih slišim jaz.
Dokle će taj zli zbor vikati na me, čuo sam viku sinova Izrailjevih, koji viču na me.
Kako dolgo naj prenašam to hudo množico, ki mrmra zoper mene? Slišal sem mrmranje sinov Izraelovih, koliko so godrnjali zoper mene.
I koga izaberem, njegova će palica procvetati; tako ću utišati pred sobom viku sinova Izrailjevih što viču na vas.
In zgodi se, da njemu, kogar si izvolim, razcvete palica; tako utolažim in zvalim od sebe mrmranje sinov Izraelovih, s katerim mrmrajo zoper vaju.
Obziru se, ali nema pomagača: viču ka Gospodu, ali ih ne sluša.
Ozirali so se, a ni ga bilo, ki bi jih rešil – h GOSPODU, a ni jih uslišal.
Ljudi u gradu uzdišu, i duše pobijenih viču, a Bog ne ukida to.
Iz mesta se sliši ječanje umirajočih, in duša ranjencev vpije. A Bog tega ne šteje za nepristojnost!
Vapiju od velikog nasilja kojima se čini, i viču na ruku silnih;
Zaradi mnogega nasilstva vpijejo, kriče za pomoč zaradi rame mogočnežev.
Tamo viču s oholosti zlih ljudi, ali ne bivaju uslišeni.
Ondi vpijejo zaradi napuha hudobnih, a On ne odgovarja.
A koji su licemernog srca, navlače gnev i ne viču kad ih poveže;
Kateri pa so bogapozabni v srcu, gojé jezo: ne kličejo za pomoč, kadar jih je zvezal.
Ko gotovi gavranu hranu njegovu kad ptići njegovi viču k Bogu i lutaju nemajući šta jesti?
kako se zvijajo, mlade svoje izpuščajo, bolečin se oproščajo?
Oni viču, ali nemaju pomagača, ka Gospodu, ali ih On ne sluša.
Vpili so, a ni ga bilo, ki bi jih rešil, h GOSPODU so vpili, a ni jim odgovoril.
Viču pravedni, i Gospod ih čuje, i izbavlja ih od svih nevolja njihovih.
Ko kličejo pravični, jih sliši GOSPOD in jih iz vseh stisk otimlje.
Daje stoci piću njenu, i vranićima, koji viču k Njemu.
Živini daje njen živež in mladim krokarjem, ki čivkajo.
Eto, junaci njihovi viču na polju, i poslanici mirni plaču gorko:
Glej, njih junaki vpijejo zunaj, poslanci miru jokajo bridko.
Jer i braća tvoja i dom oca tvog, i oni te izneveriše i oni viču za tobom glasno.
Zakaj tudi bratje tvoji in očeta tvojega družina, tudi oni ravnajo nezvesto proti tebi, tudi oni vpijejo glasno za teboj.
Viču onde: Faraon car misirski propade, prodje mu rok.
Vpijejo tam: Faraon, kralj egiptovski, je izgubljen; zamudil je ustanovljeni čas.
Odstupite, nečisti, viču im, odstupite, odstupite, ne dodevajte se ničega. I odlaze i skitaju se; i medju narodima se govori: Neće se više staniti.
„Umeknite se, nečisti!“ so vpili proti njim, „umeknite se, umeknite, ne doteknite se!“ Ko so bežali, so tudi tavali, in med narodi se je govorilo: Ne smejo več pri nas prebivati!
On je kao deca koja sede po ulicama i viču svojim drugovima,
Podoben je otrokom, ki posedajo po trgu in kličejo tovarišem svojim
A kad videše glavari sveštenički i književnici čudesa što učini, i decu gde viču u crkvi i govore: Osana sinu Davidovom, rasrdiše se.
Ko pa vidijo višji duhovniki in pismarji čudeže, ki jih dela, in otroke, da kličejo v templju in govoré: Hosana sinu Davidovemu! se razjeze
A Isus znajući u sebi da učenici Njegovi viču na to, reče im: Zar vas ovo sablažnjava?
Vedoč pa sam v sebi, da učenci njegovi godrnjajo nad tem, jim reče Jezus: To vam je v spotiko?
Zašto, dakle (kao što viču na nas, i kao što kažu neki da mi govorimo) da ne činimo zla da dodje dobro?
In ne smemo li govoriti, kakor nas nekateri obrekujejo in pravijo, da govorimo: Delajmo hudo, da pride iz tega dobro?
0.38884401321411s
Preuzmite našu aplikaciju sa rečnim igrama besplatno!
Povežite slova, otkrijte reči i izazovite svoj um na svakom novom nivou. Spremni za avanturu?
Dere se nate, vprašaš ga: Kaj hočeš? Nato pa jočeš... 