Objaviš li i reè od ove prièe pre nego što im dam kamen i ja sam mrtav.
Če boš objavila le besedo od te zgodbe, preden jim dam kamen, sem tudi jaz mrtev.
Meðutim, sada kada je kod mene Kamen Beskonaènosti, pitam se, od kakve bih ti koristi bio?
Zdaj ko vem, da je v njej Kamen neskončnosti, se sprašujem, kakšno korist boš še imel od mene.
Ali žena Lotova beše se obazrela idući za njim, i posta slan kamen.
In žena njegova, gredoča za njim, se je ozrla nazaj, in postala je solnat steber.
I dodje na jedno mesto, i onde zanoći, jer sunce beše zašlo; i uze kamen na onom mestu, i metnu ga sebi pod glavu, i zaspa na onom mestu.
In naleti na neki kraj, kjer je prenočil, ker je bilo solnce zašlo; in vzame od kamenja tistega kraja ter si napravi podglavje in leže počivat v tem kraju.
I obzirući se ugleda studenac u polju; i gle, tri stada ovaca ležahu kod njega, jer se na onom studencu pojahu stada, a veliki kamen beše studencu na vratima.
Ko se pa ozira, glej, vodnjak na polju, in glej, tri črede ovac tam, ležečih poleg njega, ker so se iz tistega vodnjaka napajale črede, in kamen velik na vodnjakovi odprtini.
Onde se skupljahu sva stada, te pastiri odvaljivahu kamen s vrata studencu i pojahu stada, i posle opet privaljivahu kamen na vrata studencu na njegovo mesto.
Sem namreč so navadno gonili vse črede, in odvalili so kamen z vodnjakove odprtine in napajali ovce, nato so kamen zopet položili na vodnjakovo odprtino na svoje mesto.
A oni rekoše: Ne možemo, dokle se ne skupe sva stada, da odvalimo kamen s vrata studencu, onda ćemo napojiti stoku.
Oni pa reko: Ne moremo, dokler se niso zbrale vse črede, tedaj šele odvalimo kamen z vodnjakove odprtine in napojimo ovce.
Opet osta jak luk njegov i ojačaše mišice ruku njegovih od ruku jakog Boga Jakovljevog, odakle posta pastir, kamen Izrailju,
vendar nepremičen ostane lok njegov in gibčni lahti rok njegovih, po rokah Mogočnega Jakobovega. Odtod je pastir, kamen Izraelov:
Spopašće ih strah i trepet; od veličine ruke Tvoje zamuknuće kao kamen, dokle ne prodje narod Tvoj, Gospode, dokle ne prodje narod koji si zadobio.
Naj jih obidejo strahovi in prešine groza, zaradi mogočnosti tvoje roke naj otrpnejo kakor kamen, dokler ne prejde mimo ljudstvo tvoje, GOSPOD, dokler ne prejde mimo ljudstvo, ki si ga sebi pridobil.
Odatle ide ta medja na Vet-Oglu, i pruža se od severa do Vet-Arave; i odatle ide ta medja na kamen Voana sina Ruvimovog;
in je šla gori proti Bethogli in dalje ob severni strani Bet-arabe, in šla gori do kamena Bohana, Rubenovega sinu,
A po daskama kedrovim unutra u domu behu izrezane jabuke i cvetovi razvijeni, sve od kedra tako da se ne vidjaše nigde kamen.
In po hišnih stenah odznotraj je bila cedrovina in na njej izrezano bučkasto sadje in razvito cvetje; vse je bila cedrovina, kamena se ni nič videlo.
I učiniću od tebe go kamen, bićeš mesto gde se razastiru mreže, ne nećeš se više sazidati; jer ja Gospod govorih, veli Gospod Gospod.
In naredim te v golo skalo; prostor bodeš, kjer bodo razprostirali mreže; ne boš sezidan več. Zakaj jaz, GOSPOD, sem to rekel, govori Gospod Jehova.
Pa Mu reče: Ako si Sin Božji, skoči dole, jer u pismu stoji da će andjelima svojim zapovediti za tebe, i uzeće te na ruke, da gde ne zapneš za kamen nogom svojom.
in mu reče: Če si Sin Božji, spusti se doli, kajti pisano je: „Angelom svojim bo zapovedal zate, in na rokah te bodo nosili, da se kje z nogo ne udariš ob kamen“.
Ili koji je medju vama čovek u koga ako zaište sin njegov hleba kamen da mu da?
Ali kdo izmed vas je človek, ki bi dal kamen sinu svojemu, če ga prosi kruha?
A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenični o vratu njegovom, i da potone u dubinu morsku.
Kdor pa pohujša enega teh malih, ki verujejo v mene, bi mu bilo bolje, da bi mu obesili mlinski kamen na vrat in bi ga potopili v globočino morja.
A reče im Isus: Zar niste nikada čitali u Pismu: Kamen koji odbaciše zidari, on je postao glava od ugla; to bi od Gospoda i divno je u vašim očima.
Jezus jim reče: Ali niste nikoli brali v pismu: „Kamen, ki so ga zidarji zavrgli, ta je postal glava voglu; od Gospoda se je to zgodilo, in čudno je v očeh naših“.
I ko padne na ovaj kamen razbiće se; a na koga on padne satrće ga.
In kdor na ta kamen pade, se razbije, a na kogar on pade, ga razdrobi.
I metnu Ga u novi svoj grob što je bio isekao u kamenu; i navalivši veliki kamen na vrata od groba otide.
in ga položi v novi svoj grob, ki ga je bil izsekal v skali, in privalivši velik kamen grobu na vrata, odide.
I gle, zemlja se zatrese vrlo; jer andjeo Gospodnji sidje s neba, i pristupivši odvali kamen od vrata grobnih i sedjaše na njemu.
In glej, velik potres nastane; zakaj angel Gospodov je prišel z neba in pristopivši odvali kamen od vrat in sede nanj.
A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da obesi kamen vodenični o vrat svoj i da se baci u more.
In kdor pohujša enega teh malih, ki verujejo v me, bi mu bilo bolje, da mu obesijo mlinski kamen na vrat in da ga vržejo v morje.
Zar niste čitali u pismu ovo: Kamen koji odbaciše zidari, onaj posta glava od ugla;
Niste li brali tudi tega pisma: „Kamen, ki so ga zidarji zavrgli, ta je postal glava voglu;
I kupivši platno, i skinuvši Ga, obavi platnom, i metnu Ga u grob koji beše isečen u kamenu, i navali kamen na vrata od groba.
In kupivši platna, ga sname in ga zavije v platno in položi v grob, ki je bil izsekan v skali; in privali kamen grobu na vrata.Marija Magdalena in Marija, mati Jozejeva, pa sta gledali, kam je bil položen.
I govorahu medju sobom: Ko će nam odvaliti kamen od vrata grobnih?
In pogovarjale so se med seboj: Kdo nam odvali kamen od grobnih vrat?
I pogledavši videše da kamen beše odvaljen: jer beše vrlo veliki.
In ko pogledajo, vidijo, da je kamen odvaljen; bil je namreč zelo velik.
I uzeće te na ruke da gde ne zapneš za kamen nogom svojom.
in „Na rokah te bodo nosili, da se kje z nogo ne udariš ob kamen“.
A drugo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage.
In drugo pade na skalo, in bržko vzraste, usahne, ker nima vlage.
Bolje bi mu bilo da mu se vodenični kamen obesi o vratu, i da ga bace u more, nego da sablazni jednog od ovih malih.
Bolje bi mu bilo, da mu obesijo mlinski kamen na vrat in ga vržejo v morje, nego da pohujša enega teh malih.
A On pogledavši na njih reče: Šta znači dakle ono u pismu: Kamen koji odbaciše zidari onaj posta glava od ugla?
On pa jih pogleda in reče: Kaj je torej to, kar je pisano: „Kamen, ki so ga zidarji zavrgli, ta je postal glava voglu“?
Svaki koji padne na taj kamen razbiće se; a na koga on padne satrće ga.
Vsak, kdor pade na ta kamen, se razbije; na kogar pa on pade, ga razdrobi.
Doći će dani u koje od svega što vidite neće ostati ni kamen na kamenu koji se neće razmetnuti.
Pridejo dnevi, ko od tega, kar vidite, ne ostane kamen na kamenu, ki se ne bi podrl.
Ali nadjoše kamen odvaljen od groba.
Najdejo pa kamen odvaljen od groba;
A kad Ga jednako pitahu, ispravi se i reče im: Koji je medju vama bez greha neka najpre baci kamen na nju.
Ko pa le še vprašujejo, se zravna in jim reče: Kdor je med vami brez greha, naj prvi vrže kamen nanjo.
A Isus opet se zgrozi u sebi, i dodje na grob; a beše pećina, i kamen ležaše na njoj.
In Jezus se zopet zgrozi v sebi in pride h grobu. Bila je pa votlina in kamen je ležal na njej.
A u prvi dan nedelje dodje Marija Magdalina na grob rano, još dok se ne beše rasvanulo, i vide da je kamen odvaljen od groba.
A prvi dan tedna pride Marija Magdalena zgodaj, ko je še tema bilo, h grobu; in ugleda, da je kamen odvaljen od groba.
Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednom drugom spasenja;
On je kamen, ki ste ga vi zidarji zavrgli, pa je postal glava voglu.
Kao što stoji napisano: Evo mećem u Sionu kamen spoticanja i stenu sablazni; i koji ga god veruje neće se postideti.
kakor je pisano: „Glej, polagam v Sionu kamen spotike in skalo pohujšanja; in kdorkoli veruje vanj, ne bo osramočen“.
Nazidani na temelju apostola i proroka, gde je kamen od ugla sam Isus Hristos,
sezidani na temelju apostolov in prorokov, vogelni kamen pa je Jezus Kristus sam,
Jer u pismu stoji napisano: Evo mećem u Sionu kamen krajeugalan izbrani, i skupoceni; i ko Njega veruje neće se postideti.
Kajti pisano je v pismu: „Glej, polagam na Sionu vogelni kamen, izvoljen, dragocen, in kdor veruje vanj, ne bo osramočen“.
Vama, dakle, koji verujete čast je; a onima koji se protive kamen koji odbaciše zidari on posta glava od ugla, i kamen spoticanja i stena sablazni:
Vam torej, ki verujete, je čast; nevernim pa je „ta kamen, ki so ga zavrgli zidarji, postal za glavo voglu“
I Onaj što sedjaše beše po vidjenju kao kamen jaspis i sard; i oko prestola beše duga po vidjenju kao smaragd.
in na prestolu sedi eden; in sedeči je videti podoben kamenu jaspidu in sardu, in mavrica okrog prestola je videti podobna smaragdu.
I uze jedan andjeo jak kamen veliki, kao kamen vodenični, i baci u more govoreći: Tako će sa hukom biti bačen Vavilon, grad veliki, i neće se više naći;
In en angel, močan, je vzdignil kamen, velik kakor mlinski kamen, in ga vrgel v morje, rekoč: Tako siloma bo doli vržen Babilon, mesto veliko, in ne bode ga več.
0.4983811378479s
Preuzmite našu aplikaciju sa rečnim igrama besplatno!
Povežite slova, otkrijte reči i izazovite svoj um na svakom novom nivou. Spremni za avanturu?
Kot bi mi breme padlo z ramen. 