Hleb naš nasušni daj nam danas, i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim.
Daj nam danes naš vsakdanji kruh in odpusti nam naše dolge, kakor tudi mi odpuščamo svojim dolžnikom.
Hleb naš nasušni daj nam danas i oprosti nam dugove naše kao što mi opraštamo dužnicima svojim.
Daj nam danes naš vsakdanji kruh in odpusti nam naše dolge, kakor tudi mi odpuščamo našim dolžnikom.
Hleb naš nasušni daj nam danas, i oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima svojim.
Daj nam naš vsakdanji kruh, odpusti nam naše grehe, kot jih odpuščamo tudi mi.
Hleb naš nasušni daj nam danas i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim.
Daj nam danes naš vsakdanji kruh in odpusti nam naše dolge, kakor mi odpuščamo svojim dolžnikom.
Znam jednog gospodina koji je 25 godina u braku i koji žudi za tim da njegova žena kaže, "Hvala ti što donosiš hleb na sto, kako bih ja mogla da budem kod kuće sa decom", ali ne želi da pita.
Poznam gospoda, ki je poročen že 25 let. Želi si, da bi se mu žena zahvalila, ker služi denar in je ona lahko doma z otroki. A za zahvalo ne bo prosil.
Tako da sam, kao dete, videla kako džem nestaje sa stola za ručavanje, onda kako margarin nestaje, kako hleb postaje previše skup, kako mleko počinje da se deli u porcijama.
In tako sem kot otrok videla, kako ni bilo več marmelade pri zajtrku, potem je izginila še margarina, nato je postal kruh predrag, potem smo varčevali še z mlekom.
Sa znojem lica svog ješćeš hleb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti.
V potu obraza svojega uživaj kruh, dokler se ne povrneš v zemljo, ker si bil vzet iz nje; kajti prah si in v prah se povrneš.
Ali najposle nasta glad i po svoj zemlji misirskoj, i narod povika k Faraonu za hleb; a Faraon reče svima Misircima: Idite k Josifu, pa šta vam on kaže ono činite.
In ko je vsa dežela Egiptovska trpela lakoto, je vpilo ljudstvo k Faraonu zaradi kruha; Faraon pa reče vsem Egipčanom: Pojdite k Jožefu, in kar vam veli, storite!
I postavi na njemu hleb pred Gospodom kao što beše zapovedio Gospod Mojsiju.
in je razporedil na njej vrsto kruhov pred obličje GOSPODOVO, kakor je bil GOSPOD zapovedal Mojzesu.
On će nastavati na visokim mestima; gradovi na stenama biće mu utočište, hleb će mu se davati, voda mu neće nedostajati.
ta bo prebival v krajih previsokih, skalni branik bode grad njegov, kruh njegov se mu bo dajal, vode mu ne bodo usehnile.
Hleb naš potrebni daj nam danas;
Kruh naš vsakdanji daj nam danes.
A On odgovarajući reče: Nije dobro uzeti od dece hleb i baciti psima.
On pa odgovori in reče: Ni lepo, da se vzame kruh otrokom in se vrže psičkom.
I rekoše Mu učenici Njegovi: Otkuda nam u pustinji toliki hleb da se nasiti toliki narod?
In reko mu učenci njegovi: Odkod bi mi vzeli v puščavi toliko kruha, da bi nasitili toliko ljudstva?
I kad jedjahu, uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i davaše učenicima, i reče: Uzmite, jedite; ovo je telo moje.
Ko so pa jedli, vzame Jezus kruh, in blagoslovi in ga prelomi ter da učencem, rekoč: Vzemite, jejte; to je moje telo.
I videvši neke od učenika Njegovih da nečistim, to jest, neumivenim rukama jedu hleb, ukoriše ih.
Ti so videli nekatere učencev njegovih, da jedo kruh z nečistimi, to je z neumitimi rokami.
A potom pitahu Ga fariseji i književnici: Zašto učenici tvoji ne žive kao što nam je ostalo od starih, nego jedu hleb neumivenim rukama?
In vprašajo ga farizeji in pismarji: Zakaj se učenci tvoji ne ravnajo po izročilu starih, ampak jedo kruh z nečistimi rokami?
A Isus reče joj: Stani da se najpre deca nahrane; jer nije pravo uzeti hleb od dece i baciti psima.
Jezus pa ji reče: Pusti, da se poprej nasitijo otroci; kajti ni lepo, da se vzame kruh otrokom in se vrže psičkom.
I zaboraviše učenici Njegovi uzeti hleba, i nemahu sa sobom u ladji do jedan hleb.
In pozabili so vzeti kruha in niso imeli več nego en hleb s seboj v ladji.
I kad jedjahu uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i dade im, i reče: Uzmite, jedite; ovo je telo moje.
In ko so jedli, vzame Jezus kruh in blagoslovi in ga prelomi in jim da in reče: Vzemite! to je moje telo.
I reče Mu djavo: Ako si Sin Božji, reci ovom kamenu da postane hleb.
In reče mu hudič: Če si Sin Božji, reci temu kamenu, naj postane kruh.
Jer dodje Jovan krstitelj koji ni jede hleb ni pije vino, a vi kažete: Djavo je u njemu;
Janez Krstnik je namreč prišel in ne jé kruha in ne pije vina, pa pravite: Hudiča ima!
I dogodi Mu se da dodje u subotu u kuću jednog kneza farisejskog da jede hleb; i oni motrahu na Njega.
In zgodi se, ko pride v hišo enega izmed prvakov farizejskih v soboto jest kruh, da so oni nanj pazili.
I uzevši hleb dade hvalu, i prelomivši ga dade im govoreći: Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen.
In vzame kruh, zahvali in prelomivši ga, jim da, rekoč: To je moje telo, ki se za vas daruje. To delajte v moj spomin!
I kad sedjaše s njima za trpezom, uze hleb i blagoslovivši prelomi ga i dade im.
In zgodi se, ko je sedel ž njima za mizo, vzame kruh in blagoslovi ter ga prelomi in jima podaje.
A druge ladje iz Tiverijade dodjoše blizu onog mesta gde jedoše hleb kad Gospod dade hvalu,
(prišle so pa druge ladjice iz Tiberije blizu h kraju, kjer so bili jedli kruh, ko je Gospod zahvalil),
Očevi naši jedoše manu u pustinji, kao što je napisano: Hleb s neba dade im da jedu.
Očetje naši so jedli mano v puščavi, kakor je pisano: „Kruh iz nebes jim je dal jesti“.
Tada im reče Isus: Zaista, zaista vam kažem: Mojsije ne dade vama hleb s neba, nego vam Otac moj daje hleb istiniti s neba;
Jezus jim pa reče: Resnično, resnično vam pravim: Ne Mojzes vam je dal kruha iz nebes, marveč Oče moj vam daje pravi kruh iz nebes.
Jer je hleb Božiji onaj koji silazi s neba i daje život svetu.
Kruh Božji namreč je ta, ki prihaja iz nebes in daje življenje svetu.
Tada Mu rekoše: Gospode! Daj nam svagda taj hleb.
Reko mu torej: Gospod, daj nam vsekdar tega kruha.
A Isus im reče: Ja sam hleb života: Koji meni dolazi neće ogladneti, i koji mene veruje neće nikad ožedneti.
Jezus jim reče: Jaz sem kruh življenja: kdor prihaja k meni, ne bo nikoli lačen, in kdor veruje v me, ne bo nikdar žejen.
Tada vikahu Jevreji na Njega što reče: Ja sam hleb koji sidje s neba.
Tedaj godrnjajo Judje nad njim, da je rekel: Jaz sem kruh, ki je prišel iz nebes,
Ovo je hleb koji silazi s neba: da koji od Njega jede ne umre.
Ta je kruh, ki prihaja iz nebes, da ne umre, kdor jé od njega.
Ja sam hleb živi koji sidje s neba; koji jede od ovog hleba živeće vavek; i hleb koji ću ja dati telo je moje, koje ću dati za život sveta.
Jaz sem živi kruh, ki je prišel iz nebes; če kdo jé od tega kruha, bo živel vekomaj. Kruh pa, ki ga jaz dam, je moje meso, ki ga dam za življenje sveta.
Ovo je hleb koji sidje s neba: ne kao što vaši očevi jedoše manu, i pomreše; koji jede hleb ovaj živeće vavek.
Ta je kruh, ki je prišel iz nebes; ne kakor so Očetje vaši jedli in so pomrli: kdor jé ta kruh, bo živel vekomaj.
Ne govorim za sve vas, jer ja znam koje izabrah; nego da se zbude pismo: Koji sa mnom hleb jede podiže petu svoju na me.
Ne govorim o vseh vas; jaz vem, katere sem izvolil. Ali izpolniti se mora pismo: „Ta, ki jé z menoj kruh, je vzdignil peto svojo zoper mene.“
Kad, dakle, izidjoše na zemlju, videše oganj naložen, i na njemu metnutu ribu i hleb.
Ko pa izstopijo na kopno, ugledajo žerjavico pripravljeno in na njej ribo položeno in kruh.
A dodje i Isus, i uze hleb, i dade im, tako i ribu.
Pride Jezus in vzame kruh in jim ga da, in tako tudi ribo.
A u prvi dan nedelje, kad se sabraše učenici da lome hleb, govoraše im Pavle, jer htede sutradan da podje, i proteže besedu do ponoći.
A prvi dan po soboti, ko smo se zbrali, da bi lomili kruh, jim je govoril Pavel, ker je hotel drugi dan odpotovati, in je podaljšal govor svoj do polnoči;
Onda izidje gore, i prelomivši hleb okusi, i dovoljno govori do same zore, i tako otide.
Nato gre zopet gori, prelomi kruh in jé, govori ž njimi še mnogo, dokler se ne zdani, in tako odpotuje.
I rekavši ovo uze hleb, i dade hvalu Bogu pred svima, i prelomivši stade jesti.
In rekši to, vzame kruh in zahvali Boga pred vsemi, ter ga prelomi in začne jesti.
Jer smo jedan hleb, jedno telo mnogi; jer svi u jednom hlebu imamo zajednicu.
Ker je en kruh, smo eno telo mnogi, kajti vsi smo deležni tega enega kruha.
Jer ja primih od Gospoda šta vam i predadoh, da Gospod Isus onu noć u koju bivaše predan uze hleb.
Zakaj jaz sem prejel od Gospoda, kar sem tudi vam izročil: da je Gospod Jezus tisto noč, v kateri je bil izdan, vzel kruh
Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dodje.
Kajti kolikorkolikrat jeste ta kruh in pijete ta kelih, oznanjujete smrt Gospodovo, dokler ne pride.
Tako koji nedostojno jede ovaj hleb ili pije čašu Gospodnju, kriv je telu i krvi Gospodnjoj.
Zatorej kdor jé ta kruh in pije kelih Gospodov nevredno, kriv bo telesa in krvi Gospodove.
A koji daje seme sejaču, daće i hleb za jelo: i umnožiće seme vaše, i daće da uzrastu žita pravde vaše;
Ta pa, ki daje seme sejalcu in kruh za jed, vam dodeli in razmnoži setev vašo ter dá, da bodo rasli sadovi pravičnosti vaše,
Niti zabadava hleb jedosmo u koga, nego u trudu i u poslu, dan i noć radeći, da ne budemo na dosadu nikome od vas.
tudi nismo kruha jedli daroma od koga, ampak s trudom in težavo smo delali noč in dan, da bi ne nadlegovali nikogar od vas;
Takvima zapovedamo i molimo ih u Gospodu našem Isusu Hristu, da mirno radeći svoj hleb jedu.
Takim pa zapovedujemo in jih opominjamo v Gospodu Jezusu Kristusu, da naj v miru delajo in svoj kruh jedo.
0.80141186714172s
Preuzmite našu aplikaciju sa rečnim igrama besplatno!
Povežite slova, otkrijte reči i izazovite svoj um na svakom novom nivou. Spremni za avanturu?
Daj nam danes naš vsakdanji kruh. 