Ми не стварамо добре грађане, али стварамо добре затворенике.
Nevychováváme tu dobré občany, ale vychováváme dobré vězně.
За мање од 12 сати, стварамо историју овог краја.
Za míň než dvanáct hodin bude Monroeville v dějinách.
И онда спојимо све те детаље, и стварамо нове врсте хране, које се неће убуђати или укиселити у фрижидеру.
Skládáme všechny tyto části dohromady a vymýšlíme nové potraviny, které v lednici nezvětrají, nezkazí se.
Овде стварамо нешто, за нас, нешто посебно.
Vytvářím pro nás něco nového, něco speciálního.
Стварамо и перципирамо наш свет у исто време.
Tvoříme a vnímáme náš svět současně.
Господине Кромвиди, ми овде не стварамо тражњу.
Pane Krumwiede, my tady nevytváoíme poptávku.
Сами стварамо своју судбину, зар не?
Své osudy si píšeme sami, že?
Ми стварамо финансијски инструменти на којој цео континент сада ослања.
Zavádíme finanční nástroje, na které teď spoléhá celý kontinent.
Где ми стварамо снове и сећања и препознају облике и боје.
Tam vytváříme sny a vzpomínky. A rozpoznáváme tvary a barvy.
Овако стварамо уједначено осветљење од једног зида до другог у регуларној мрежи лампи.
Takto tvoříme standardní osvětlení, od jedné stěny k druhé, v pravidelné síti světel.
Да ли можемо да више ангажујемо људе у пројектима осветљења које стварамо, да пожеле да се заиста повежу са тим, као овде?
Můžeme zapojit více lidí do projektů osvětlení, které vytváříme, aby se s nimi ztotožnili, jako zde?
Чак и у океанима, стварамо доста светла које бисмо такође забранили за животињски свет да има много боље здравље.
Dokonce i v oceánech tvoříme mnoho světla, které bychom mohli zakázat kvůli zvířatům a zlepšit tak jejich kvalitu života.
У свим овим примерима, сматрам, да би требало да почнемо да стварамо светлост из таме, и користимо таму као платно - као што је случај код визуелних уметника, као Едвард Хопер у својој слици,
Ve všech uvedených příkladech bychom měli tvořit světlo ze tmy a tmu použít jako plátno -- stejně jako to dělají umělci, třeba Edward Hopper ve svém obraze.
У добру и злу, ми стварамо невероватне приче о свету око нас, а онда се свет преокрене и изненади нас.
V dobrém i ve zlém vytváříme tyto neuvěřitelné příběhy o světě kolem nás, a pak se svět otočí a ohromí nás.
Скупљамо и стварамо разне врсте података о томе како живимо своје животе, и то нам омогућава да испричамо неке невероватне приче.
Sbíráme a vytváříme různé druhy dat o tom, jak žijeme své životy, a to nám umožňuje vyprávět úžasné příběhy.
Јер доказано је да на начин на који примењујемо, стварамо и користимо знање утиче наш друштвени и институционални контекст,
Protože se ukazuje, že způsob, jakým aplikujeme, vytváříme a používáme znalosti, je ovlivněn naším společenským a institucionálním kontextem, který nám v komunismu říkal co?
Какав злочин. И злочин је што је наш образовни систем тако озбиљан јер је образовање озбиљно, па стварамо роботске раднике који не размишљају, који стављају шрафове у претходно избушене рупе.
A on to je zločin, že náš vzdělávací systém je tak vážný, protože vzdělávání je vážné, a že vytváříme tyto bezduché, robotické pracovníky ke šroubování šroubů do předvrtaných děr.
Стварамо роботске раднике које третирамо као ствари, које искористимо и бацимо.
Vytváříme robotické pracovníky, se kterými zacházíme jako s majetkem, který využijeme a zahodíme.
Иако је Милерова архива можда била боље написана и одржавана него већина других, јер је био новинар, чињеница је да сви ми овде данас стварамо архиву која је потпуно другачија него ишта што је нека друга генерација икада направила.
Jako novinář měl Miller oproti řadě dalších velmi dobře psaný a vedený archiv, ovšem my všichni dnes také vytváříme archivy, což je něco zcela odlišného od všeho, co bylo vytvořeno předcházejícími generacemi.
Али данас, сви стварамо ову невероватно богату дигиталну архиву која ће заувек живети у облаку, годинама након што нас нема.
Dnes však všichni přispíváme do tohoto neuvěřitelně bohatého digitálního archivu, který bude přítomen v internetovém mraku nekonečně, řadu let potom, co my už tu nebudeme.
И мислим да када се то деси постаће могуће да наше дигиталне персоне наставе да врше интеракцију са спољашњим светом након што их више нема захваљујући бескрају количине садржаја који стварамо као и способности технологије да од тога направи смисао.
A to umožní, aby naše digitální osobnosti pokračovaly v interakcích v reálném světě ještě dlouho poté, co už tu nebudeme, a to díky záplavě obsahu, který vytváříme, a technice, která je schopna tomu všemu dát smysl.
Током тог поступка почели смо поново да стварамо начине на које идустрија пластике прави пластику.
A během tohoto procesu jsme začali znovu vytvářet postupy, jak se dělají plasty v továrnách.
Стварамо поређења и метафоре од чињеница, чак и фантастично.
Měníme fakta do přirovnání a metafor, a dokonce fantazií.
Пошто их још увек стварамо, и даље смо у царству интуиције и мистерије.
Jelikož jsme teprve ve stádiu realizace, pracujeme převážně v rámci sféry intuice a tajemství.
Заснива се на идеји да мењамо друге врсте према нашој жељи, и да смо ми надлежни и да ми стварамо те фабрике, и имамо те технолошке ресурсе и из њих добијамо храну, или гориво, или оно што желимо.
Je založeno na myšlence, že ovládáme jiné druhy, že my rozhodujeme, že stavíme tyto továrny a budujeme technologie a tak získáváme jídlo nebo palivo nebo cokoli si přejeme.
Стварамо људску природу кроз стварање институција у којима људи живе и раде.
To my koncipujeme lidskou povahu, tím, že navrhujeme instituce, ve kterých lidé žijí a pracují.
Међутим, не можемо стварамо законе само на основу осећаја, посебно не мимо људи на које ти закони заправо утичу.
Ale zákony se nedají tvořit na základě pouhých pocitů, zvláště ne bez účasti těch, kteří se jimi musí řídit.
Стварамо нови избор за Ненси и Џона, али постоји и друга, суптилна ствар коју овде такође радимо,
Jednak dáváme Nancy i Johnovi novou možnost volby. Ale pak je tu ještě jedna drobnost.
Започели смо живот као да је Џоел могао да живи и почели смо да стварамо видео-игру под именом „Тај змај, Рак“.
Začali jsme žít, jako kdyby i Joel mohl, a začali jsme vyvíjet video hru „That Dragon, Cancer“ (Ten drak, rakovina).
Са сваким новим даном константно стварамо своје животе, додајемо делове нашој причи.
Každým dnem utváříme svoje životy a přidáváme tak k našemu příběhu.
И тада почињемо да стварамо срећну планету.
Teprve pak začneme vytvářet šťastnou planetu.
Мења начин на који стварамо организације, водимо политику и живимо своје животе.
Mění to způsob, jakým vytváříme naše organizace, jak děláme vládní politiku a jak žijeme naše životy.
људи од којих смо учили, од оних на које налетимо у кафани, и лепимо их у нове облике, стварамо нешто ново.
od lidí, od kterých jsme se učili, na které jsme narazili v kavárně, a spojujeme je do nových podob a vytváříme něco nového.
Коначно, мислим можда и најважније, требало би да стварамо материјале који се уклапају у природни систем рециклирања.
A v poslední řadě, možná nejdůležitěji, měli bychom vytvářet materiály, které zapadají do toho, čemu říkám přírodní recyklační systém.
0.33485913276672s
Preuzmite našu aplikaciju sa rečnim igrama besplatno!
Povežite slova, otkrijte reči i izazovite svoj um na svakom novom nivou. Spremni za avanturu?
Nevychováváme tu dobré občany, ale vychováváme dobré vězně. 