Gledate ih svakoga dana i svakoga dana ih zaboravite.
Hotel sem zločince zapirati, ne le paziti nanje v kletkah.
Хтио сам ловити криминалце, и смјешатати их иза решетака.
Bile so stvari, ki so bile specifične zame in bolj ko sem se osredotočala nanje, bolj čudna je postajala moja poezija, ampak tudi vse bolj moja.
Postojale su stvari karakteristične za mene i što sam se više fokusirala na njih, čudnija je moja poezija bivala, ali sam sve više osećala da jeste moja.
Res sem bil jezen nanje in si mislil, v redu, jim bom napisal res ostro elektronsko pismo, v čemer sem kar dober.
I zaista su me nervirali, pa sam pomislio, u redu, napisaću imejl pun teških reči, nešto što mi dobro ide.
Potem pa izvejo od družine in prijateljev, da je oče vsem drugim povedal, da je ponosen nanje. Sinu pa ni nikoli povedal.
Ali onda od cele porodice i prijatelja saznaju kako je otac svima drugima rekao koliko je ponosan na sina, ali to njemu nikada nije rekao.
Dežela namreč, ki jo greste posedat, ni kakor Egiptovska dežela, iz katere ste odšli, kjer si sejal seme in moral napeljevati vodo nanje s svojo nogo kakor na zelenjadni vrt.
Jer zemlja u koju ideš da je naslediš nije kao zemlja misirska iz koje ste izišli, gde si sejao svoje seme i zalivao na svojim nogama kao vrt od zelja;
Kakor orel izpodbuja k letanju gnezdnike svoje in nad svojimi mladiči leta, razprostira peruti svoje, jih nanje jemlje in jih nosi na krilih svojih:
Kao što orao izmamljuje orliće svoje, diže se nad ptićima svojim, širi krila svoja, uzima ih i nosi na krilima svojim,
In Samson veli dečku, ki ga je peljal za roko: Pusti me in daj, da otipam stebre, ki je na njih hiša postavljena, da se nanje naslonim.
Tada Samson reče momku koji ga držaše za ruku: Pusti me, da opipam stubove na kojima stoji kuća, da se naslonim na njih.
Eden mladeničev pa oznani Abigaili, ženi Nabalovi, rekoč: Glej, David je poslal sle iz puščave, da pozdravijo našega gospodarja, a on je kriče planil nanje.
Ali Avigeji, ženi Navalovoj, kaza jedan izmedju sluga njegovih govoreći: Evo, David posla iz pustinje poslanike da pozdravi gospodara našeg, a on ih otera.
A GOSPOD jim je bil milosten in se jih je usmilil in se ozrl nanje zaradi zaveze svoje z Abrahamom, Izakom in Jakobom, in jih ni hotel pokončati, tudi jih ni zavrgel izpred svojega obličja do tega časa.
Ali se Gospodu sažali za njima i smilova se na njih i pogleda na njih zaveta radi svog s Avramom, Isakom i Jakovom, i ne hte ih istrebiti i ne odvrže ih od sebe dosada.
Sedaj torej, pravim, stavi z gospodom mojim, s kraljem asirskim: dam ti dvakrat tisoč konj, ako boš imel jezdecev, da jih posadiš nanje!
Hajde, zateci se mom gospodaru, caru asirskom; i daću ti dve hiljade konja, ako možeš dobaviti koji će jahati na njima.
In ko je bilo obzidje dodelano, sem obesil durnice nanje, in vratarji in pevci in leviti so bili postavljeni v službo.
A kad se sazida zid i namestih vrata, i postavljeni biše vratari i pevači i Leviti,
osramočene so bile, ker so se zanašale nanje, prišle so do tja, in rdečica jih je oblila.
Ali se postideše što se pouzdaše u njih, došavši do njih osramotiše se.
Govor jemlje tistim, ki se nanje mnogi zanašajo, in starejšinam jemlje razumnost.
On uzima besedu rečitima, i starcima uzima razum.
Navpik izkopljejo predor, koder popotnik ne hodi, po stezah, ki nanje noga ne stopi, se spuščajo doli in zibljejo semtertja daleč od ljudi.
Reka navre s mesta svog da joj niko ne može pristupiti; ali se odbije i odlazi trudom čovečjim.
Po mojih besedah ni nihče govoril, in govorjenje moje je nanje kapljalo.
Posle mojih reči niko ne progovaraše, tako ih natapaše beseda moja.
in dežil nanje mano za jed in jim dajal žito nebeško.
I pusti, te im podažde mana za jelo, i hleb nebeski dade im.
Kajti še malo, prav malo časa, potem bode konec srditosti in jeza moja se obrne nanje, da jih pokonča.
Jer još malo, i gnev će prestati; tada će se jarost moja obratiti na njihovu pogibao.
Zatorej pravi tako Svetnik Izraelov: Ker zametate to besedo, a se zanašate na zatiranje in napačno vedenje ter se opirate nanje,
Zato ovako veli Svetac Izrailjev: Kad odbacujete ovu reč, i uzdate se u prevaru i opačinu i na nju se oslanjate,
In v veži pred vrati sta bili dve mizi na tej in dve mizi na oni strani, da so nanje pokladali zaklano žgalščino in daritev za greh in za krivdo.
A u tremu od vrata behu dva stola s jedne strane i dva stola s druge strane da se na njima kolju žrtve paljenice i žrtve za greh i za krivicu;
Tedaj prineso k njemu otročiče, naj položi nanje roke in moli; učenci jih pa okarajo.
Tada privedoše k Njemu decu da metne ruke na njih, i da se pomoli Bogu; a učenici zabranjivahu im.
In položivši nanje roke, odide odtod.
I metnuvši na njih ruke otide odande.
pripeljeta oslico in žrebe. In položijo nanju oblačila svoja, in on sede nanje.
Dovedoše magaricu i magare, i metnuše na njih haljine svoje, i posadiše Ga na njih.
In ni mogel ondi nobenega čudeža storiti, razen da je le malo bolnikov, položivši nanje roke, ozdravil.
I ne mogaše onde ni jedno čudo da učini, osim što malo bolesnika isceli metnuvši na njih ruke.
In jemlje jih v naročje ter polagajoč nanje roke, jih blagoslavlja.
I zagrlivši ih metnu na njih ruke te ih blagoslovi.
Jezus pa pogleda nanje in reče: Pri ljudeh je nemogoče, ali ne pri Bogu; kajti vse je mogoče pri Bogu.
A Isus pogledavši na njih reče: Ljudima je nemoguće, ali nije Bogu: jer je sve moguće Bogu.
In pripeljeta žrebe k Jezusu in denejo nanje oblačila svoja, in on sede nanje.
I dovedoše magare k Isusu, i metnuše na nj haljine svoje; i usede na nj.
In pripeljeta ga k Jezusu; in polože svoja oblačila na žrebe ter posade nanje Jezusa.
I dovedoše ga k Isusu, i baciše haljine svoje na magare, i posadiše Isusa.
Tedaj sta pokladala roke nanje, in so prejemali svetega Duha.
Tada apostoli metnuše ruke na njih, i oni primiše Duha Svetog.
Ko pa jim začnem govoriti, pride sveti Duh nanje, kakor na nas v začetku.
A kad ja počeh govoriti sidje Duh Sveti na njih, kao i na nas u početku.
A ona sta otresla prah z nog svojih nanje, in prišla sta v Ikonijo.Učenci pa so se napolnjevali veselja in svetega Duha.
A oni otresavši na njih prah sa svojih nogu dodjoše u Ikoniju.
In ko poklada Pavel nanje roke, pride sveti Duh nanje, in govore jezike in prorokujejo.
A kad Pavle metnu ruke na njih, sidje Duh Sveti na njih, i govoraše jezike i proricahu.
In skočivši nanje, premaga človek, v katerem je bil duh hudobni, dva izmed njih in ju zdela tako, da naga in ranjena ubežita iz tiste hiše.
I skočivši na njih čovek u kome beše zli duh nadvlada ih, i pritište ih poda se tako da goli i izranjeni utekoše iz one kuće.
In kolikor jih bo živelo po tem vodilu, mir nanje in usmiljenje in na Izraela Božjega!
I koliko ih god po ovom pravilu žive, na njima biće mir i milost, i na Izrailju Božijem.
0.87744688987732s
Preuzmite našu aplikaciju sa rečnim igrama besplatno!
Povežite slova, otkrijte reči i izazovite svoj um na svakom novom nivou. Spremni za avanturu?
Gledate ih svakoga dana i svakoga dana ih zaboravite. 