Čeprav si z eno nogo v grobu, si zvest hišni ljubimec.
I jednom nogom u grobu, i dalje si veran ljubimac.
Oče bi se obrnil v grobu.
Tata bi odmah ustao iz groba.
In ti boš doli na zemlji, da jih bereš... jaz pa doli v grobu.
А ти ћеш бити доле на земљи да их читаш, док сам ја испод у гробу.
Če me spraviš od tod, prisežem pri svojem grobu, da te bom peljal k Črnemu biseru in tvojemu dekliču.
Ako me oslobodiš, kunem se bolnom smræu da æu te odvesti do Crnog bisera i tvoje dragane.
Pravo nasprotje občutka, ko nekdo hodi po tvojem grobu.
Не као да ти неко гази по гробу.
Pri grobu pokojne mame prisežem, da so ga oni.
Kunem se majèinim grobom, oni su to uradiIi.
Njegov oče je že eno nogo v grobu in drugo vleče za seboj.
Mislim, njegov tata je jednom nogom u grobu, a drugom na kori banane.
Kaj pa naši možje, ki ležijo v neoznačenem grobu v Afriki?
A naši ljudi koji leže u neobeleženom grobu u Africi?
Povedal ti bom, profesor, četudi bo to slišati malce brez občutkov, glede na to, da je 90% človeštva že v grobu, vendar prihod teh sovražnih bitij je najboljša stvar, ki se mi je zgodila.
Reæi æu ti, profesore, iako æe to možda zvuèiti malo neosjeæajno, s obzirom da je 90% èovjeèanstva veæ u grobu, ali dolazak tih zlih stvorenja je najbolja stvar koja mi se ikada dogodila.
Skloni se, Javert, obličje kaže grobu.
Pogledaj dole, Žavere. On stoji u svom grobu!
Prisežem pri njunem grobu, da niste.
Kunem se! Kunem se njihovim grobovima, niste!
Ne zaupajte zdravnikom, zaradi njih sta starša že v grobu.
Nikad nisam verovala lekarima. Doktori su oterali oba moja roditelja prerano u grob.
Pri očetovem grobu prisežem, da boš.
Tako ti oèevog groba, iæi æeš.
Mama bi se obrnila v grobu, če bi videla, da sem dal toliko pekoče paprike v njen recept za kari.
Znaš, keva bi mi se prevrtala u grobu kad bi me videla da dodajem ovoliko ljutih u njen originalni recept.
Ti in tvoj prijatelj stojita v svojem lastnem grobu.
Ti i tvoj prijatelj stojite u sopstvenom grobu.
Pokopan sem bil v skupnem grobu, brez nagrobnika.
Sahranjen sam u masovnoj grobnici. Bez spomenika.
Neka kraljica je imela svojega slona tako rada, da je po njeni smrti tri dni stal ob njenem grobu, preden je poginil od žalosti.
Jedna kraljica je bila toliko vezana za svog slona, da je posle njene smrti on stajao tri dana pored njenog groba, pre nego što je umro od tuge.
Našli smo jih v njegovem grobu.
Pokupili smo ih iz njegovog groba.
In Gideon, sin Joasov, je umrl v lepi starosti in je bil pokopan v grobu očeta svojega Joasa v Ofri Abiezritov.
Potom umre Gedeon sin Joasov u dobroj starosti, i bi pogreben u grobu Joasa oca svog Avijezerita u Ofri.
In pokopali so Abnerja v Hebronu, in kralj je povzdignil glas svoj in jokal pri grobu Abnerjevem, in vse ljudstvo je plakalo.
A kad pogreboše Avenira u Hevronu, car podiže glas svoj i plaka na grobu Avenirovom; plaka i sav narod.
Ko pa je videl Ahitofel, da ne delajo, kakor je bil svetoval, osedla osla ter vstane in odide domov v mesto svoje in uredi hišo svojo ter se obesi, in je umrl in je bil pokopan v grobu očeta svojega.
Ahitofel pak videći gde se ne učini kako on savetova, osedla svog magarca, pa se podiže i otide kući svojoj, u svoj grad, i naredivši za svoju kuću obesi se te umre, i bi pogreben u grobu oca svog.
In ko ga je pokopal, govori sinovom svojim in reče: Kadar umrjem, pokopljite me v grobu, v katerem je pokopan mož Božji; poleg njegovih kosti položite kosti moje.
A pošto ga pogrebe, reče sinovima svojim govoreći: Kad umrem, pogrebite me u grobu gde je pogreben čovek Božji, pokraj kostiju njegovih metnite kosti moje.
In hlapci njegovi so ga pripeljali na vozu v Jeruzalem in ga pokopali v grobu njegovem z njegovimi očeti v mestu Davidovem.
I sluge ga njegove metnuše na kola i odvezoše u Jerusalim, i pogreboše ga u grobu njegovom kod otaca njegovih u gradu Davidovom.
In pokopali so ga v njegovem grobu, ki si ga je izsekal v mestu Davidovem, položivši ga na ležišče njegovo, ki je bilo napolnjeno z dišečim kadilom in različnimi dišavami, narejenimi na lekarnarski način; in so zanj napravili silno velik ogenj.
I pogreboše ga u grobu njegovom, koji iskopa sebi u gradu Davidovom, i metnuše ga na postelju koju beše napunio mirisavih stvari i masti zgotovljenih veštinom apotekarskom, i spališe mu ih vrlo mnogo.
ako sem dejal grobu: Oče moj si! in črvadi: Mati si moja in sestra moja!
Grobu vičem: Ti si otac moj; crvima: Ti si mati moja, ti si sestra moja.
Kajti spomina nate v smrti ni, v grobu [Hebr. šeol.] kdo bi te slavil?
Jer mrtvi ne spominju Tebe; u grobu ko će Te slaviti?
Med mrtvimi sem zapuščen kakor pobiti, ležeči v grobu, ki se jih ne spominjaš več, ker so ločeni od tvoje roke.
Kao medju mrtve bačen, kao ubijeni, koji leže u grobu, kojih se više ne sećaš, i koji su od ruke Tvoje daleko.
Ali naj bi se v grobu oznanjala milost tvoja, zvestoba tvoja v kraju pogube?
Eda li će se u grobu pripovedati milost Tvoja, i istina Tvoja u truljenju?
in ga položi v novi svoj grob, ki ga je bil izsekal v skali, in privalivši velik kamen grobu na vrata, odide.
I metnu Ga u novi svoj grob što je bio isekao u kamenu; i navalivši veliki kamen na vrata od groba otide.
Bila je pa tam Marija Magdalena in druga Marija, sedeč grobu nasproti.
A onde beše Marija Magdalina i druga Marija, i sedjahu prema grobu.
In kupivši platna, ga sname in ga zavije v platno in položi v grob, ki je bil izsekan v skali; in privali kamen grobu na vrata.Marija Magdalena in Marija, mati Jozejeva, pa sta gledali, kam je bil položen.
I kupivši platno, i skinuvši Ga, obavi platnom, i metnu Ga u grob koji beše isečen u kamenu, i navali kamen na vrata od groba.
In zjutraj zgodaj prvi dan po soboti pridejo h grobu, ko je solnce izšlo.
I vrlo rano u prvi dan nedelje dodjoše na grob oko sunčanog rodjaja.
A prvi dan tedna, zelo zgodaj, pridejo h grobu in prineso, kar so bile pripravile dišav.
A u prvi dan nedeljni dodjoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima;
Pa tudi uplašile so nas neke žene izmed naših, ki so bile zgodaj pri grobu,
A uplašiše nas i žene neke od naših koje su bile rano na grobu,
In nekateri teh, ki so z nami, so šli h grobu in so našli tako, kakor so bile žene povedale, ali njega niso videli.
I idoše jedni od naših na grob, i nadjoše tako kao što i žene kazaše, ali Njega ne videše.
Ko torej Jezus pride, ga najde že štiri dni ležečega v grobu.
A kad dodje Isus nadje ga, a on već četiri dana u grobu.
Ko pa vidijo Judje, ki so bili ž njo v hiši in so jo tolažili, da je Marija hitro vstala in odšla, gredo za njo, misleč, da gre h grobu, da bi tam jokala.
A Judejci onda koji behu s njom u kući i tešahu je, kad videše Mariju da brzo usta i izidje, podjoše za njom govoreći da ide na grob da plače onamo.
A prvi dan tedna pride Marija Magdalena zgodaj, ko je še tema bilo, h grobu; in ugleda, da je kamen odvaljen od groba.
A u prvi dan nedelje dodje Marija Magdalina na grob rano, još dok se ne beše rasvanulo, i vide da je kamen odvaljen od groba.
Peter torej gre ven in drugi učenec, in šla sta h grobu.
A Petar izidje i drugi učenik, i podjoše ka grobu.
Tečeta pa oba skupaj; a drugi učenec teče hitreje nego Peter in pride prvi h grobu,
Trčahu, pak, oba zajedno, i drugi učenik trčaše brže od Petra, i dodje pre ka grobu.
Tedaj stopi noter tudi drugi učenec, ki je bil prvi prišel h grobu, in vidi to in veruje.
Tada, dakle, udje i drugi učenik koji najpre dodje ka grobu, i vide i verova.
0.34922695159912s
Preuzmite našu aplikaciju sa rečnim igrama besplatno!
Povežite slova, otkrijte reči i izazovite svoj um na svakom novom nivou. Spremni za avanturu?
Nemojte stajati nad mojim grobom i plakati. 