Metnuo sam dugu svoju u oblake, da bude znak zaveta izmedju mene i zemlje.
mavro svojo sem razpel na oblačju, katera bodi v znamenje med menoj in zemljo.
I usta Jakov ujutru rano, i uze kamen što beše metnuo sebi pod glavu, i utvrdi ga za spomen i preli ga uljem.
In Jakob vstane zgodaj tisto jutro ter vzame kamenje, ki si ga je položil za podglavje, in ga postavi v spomenik in izlije olja na vrh njegov.
A on im reče: Budite mirni, ne bojte se; Bog vaš i Bog oca vašeg metnuo je blago u vreće vaše; novci su vaši bili u mene. I izvede im Simeuna.
In on reče: Mir vam, ne bojte se! Bog vaš in očeta vašega Bog vam je dal zaklad v vreče vaše; denar vaš sem prejel. In privede k njim Simeona.
A on odgovori i reče: Zar neću paziti i govoriti ono što mi je Gospod metnuo u usta?
On odgovori, rekoč: Ni li mi treba paziti, da govorim to, kar mi GOSPOD dene v usta?
Proklet da je čovek koji bi načinio lik rezan ili liven, stvar gadnu pred Gospodom, delo ruku umetničkih, ako bi i na skrivenom mestu metnuo.
Proklet bodi, kdor naredi rezano ali ulito podobo, kar je gnusoba GOSPODU, tvorina umetnikove roke, in jo postavi na skrivnem!
A Isus sin Navin beše pun duha mudrosti, jer Mojsije beše metnuo na nj ruke svoje.
Jozue pa, sin Nunov, je bil napolnjen duha modrosti; zakaj Mojzes je bil položil svoje roke nanj.
Tvoj je otac metnuo na nas težak jaram; nego ti sada olakšaj ljutu službu oca svog i teški jaram koji je metnuo na nas pa ćemo ti služiti.
Oče tvoj nam je preobtežal jarem; sedaj torej nam polajšaj pretrdo službo očeta svojega in težki jarem, ki nam ga je naložil, in bomo ti služili.
I reče im: Šta vi savetujete da odgovorimo narodu, koji mi rekoše govoreći: Olakšaj jaram koji je metnuo na nas tvoj otac?
In jih vpraša: Kaj svetujete, da naj odgovorimo temu ljudstvu, ki so govorili k meni, rekoč: Polajšaj jarem, ki nam ga je naložil oče tvoj!
Tada mu odgovoriše mladići koji odrastoše s njim, i rekoše: Ovako kaži narodu što ti reče: Tvoj je otac metnuo na nas težak jaram, nego nam ti olakšaj; ovako im reci: Moj je mali prst deblji od bedara oca mog.
Tedaj mu reko mladiči, ki so ž njim vzrasli: Ljudstvu, ki ti je dejalo: Oče tvoj nam je preobtežal jarem, ti pa nam ga polajšaj! takole odgovóri: Moj mali prst je večji nego mojega očeta ledje.
Otac je moj metnuo na vas težak jaram, a ja ću još dometnuti na vaš jaram; otac vas je moj šibao bičevima, a ja ću vas šibati bodljivim bičevima.
Sedaj torej, če vas je obremenil oče moj s težkim jarmom, jaz še pridenem jarmu vašemu; oče moj vas je tepel z biči, jaz pa vas bom s trnovkami.
I reče im kako ga savetovaše mladići govoreći: Moj je otac metnuo na vas težak jaram, a ja ću još dometnuti na vaš jaram; otac vas je moj šibao bičevima, a ja ću vas šibati bodljivim bičevima.
ter jim je govoril po svetu mladičev takole: Oče moj vam je naložil težek jarem, jaz pa še pridenem jarmu vašemu; oče moj vas je tepel z biči, jaz pa vas bom s trnovkami.
Zato sada eto, Gospod je metnuo lažljiv duh u usta svim tvojim prorocima, a Gospod je izrekao zlo po te.
Sedaj torej glej, GOSPOD je dal lažnivega duha v usta vseh teh prorokov tvojih, a GOSPOD je govoril hudo zoper tebe!
A beše načinio Solomun podnožje od bronze i metnuo ga nasred trema, pet lakata dugo i pet lakata široko, a tri lakta visoko; pa stade na nj, i kleče na kolena pred svim zborom Izrailjevim, i podiže ruke svoje k nebu.
(naredil je bil namreč Salomon bronast oder, pet komolcev dolg in pet komolcev širok in tri komolce visok, in ga je postavil sredi dvorišča; in nanj stopivši, poklekne na kolena pred vsem zborom Izraelovim in razprostre roke proti nebu)
I reče im: Šta vi savetujete da odgovorimo narodu koji mi rekoše govoreći: Olakšaj jaram koji je metnuo na nas tvoj otac.
In jih vpraša: Kaj svetujete, da naj odgovorimo temu ljudstvu, ki so govorili meni, rekoč: Polajšaj jarem, ki ga nam je naložil oče tvoj!
Tada mu odgovoriše mladići koji odrastoše s njim, i rekoše: Ovako kaži narodu što ti reče: Otac je tvoj metnuo na nas težak jaram, nego ti nam olakšaj; ovako im reci: Moj mali prst deblji je od bedara oca mog.
Tedaj mu reko mladiči, ki so ž njim zrasli: Ljudstvu, ki ti je dejalo: Oče tvoj nam je preobtežal jarem, ti pa nam ga polajšaj! odgovóri takole: Moj mali prst je večji nego očeta mojega ledje.
I odgovori im kako ga savetovaše mladići, govoreći: Moj je otac metnuo na vas težak jaram, a ja ću još dometnuti na nj; otac vas je moj šibao bičevima, a ja ću bodljivim bičevima.
in jim govoril po svetu mladičev takole: Oče moj vam je naložil težek jarem, jaz pa še pridenem; oče moj vas je tepel z biči, jaz pa vas bom s trnovkami.
Zato sada eto, Gospod je metnuo lažljiv duh u usta tim prorocima tvojim; a Gospod je izrekao zlo po te.
Sedaj torej, glej, GOSPOD je dal lažnivega duha v usta vseh teh tvojih prorokov, a GOSPOD je govoril hudo zoper tebe!
I car Kir izdade sudove doma Gospodnjeg koje beše odneo iz Jerusalima car Navuhodonosor i metnuo u dom svojih bogova;
Cir pa je velel prinesti ven posode hiše GOSPODOVE, ki jih je bil Nebukadnezar pripeljal iz Jeruzalema ter jih je dejal v svojega boga hišo;
Zagradio je put moj da ne mogu proći; na staze moje metnuo je mrak.
Zagradil mi je pot, da ne morem preiti, in steze moje je zavil v temino.
Na čem su podnožja njena uglavljena? Ili ko joj je metnuo kamen ugaoni?
V kaj so vtaknjeni podstavni stebri njeni? ali kdo je položil njen vogelni kamen,
Ko je metnuo čoveku u srce mudrost? Ili ko je dao duši razum?
Kdo je del v notranjščino modrost, ali kdo je dal duhu razum?
Postavio si ga gospodarem nad delima ruku svojih, sve si metnuo pod noge njegove,
Postavil si ga za vladarja delom svojih rok, vse si mu podložil pod noge:
Jer si ga dočekao blagoslovima milosnim, metnuo si mu na glavu venac od dragog kamenja.
Kajti prinašaš mu naproti blagoslove dobrote, na glavo njegovo pokladaš venec iz zlata čistega.
Velika je slava njegova Tvojom pomoću; slavu si i krasotu metnuo na nj.
Velika je slava njegova vsled rešitve tvoje, diko in veličastvo si položil nanj.
Uveo si nas u mrežu, metnuo si breme na ledja naša.
Peljal si nas v mrežo, del si nam težko breme na ledja.
Metnuo si me u jamu najdonju, u tamu, u bezdanu.
Položil si me v jamo najglobočjo, v kraje temne, v globočine.
Da se ne bi navikao na puteve njegove i metnuo zamke na dušu svoju.
da se ne učiš potov njegovih in pripraviš zanke samemu sebi.
Sve je učinio da je lepo u svoje vreme, i savet metnuo im je u srce, ali da ne može čovek dokučiti dela koja Bog tvori, ni početka ni kraja.
On je vse storil, da je lepo ob svojem času; tudi večnost jim je položil v srce, samo da ne more človek doumeti dela, ki ga je Bog napravil, od začetka do konca.
Da se rastope srca i umnoži pogibao, metnuo sam na sva vrata njihova strah od mača; jaoh! Pripravljen je da seva, naoštren da kolje.
Napravi pot, da bi prišel meč v Rabo sinov Amonovih in na Judovo v utrjeni Jeruzalem.
I po večeri, kad već djavo beše metnuo u srce Judi Simonovu Iskariotskom da Ga izda,
In pri večerji, ko je že bil hudič Judu Simonovemu Iškariotu dal v srce, naj ga izda,
Isus joj reče: Ženo! Što plačeš? Koga tražiš? A ona misleći da je vrtlar reče Mu: Gospodine! Ako si Ga ti uzeo kaži mi gde si Ga metnuo, i ja ću Ga uzeti.
Reče ji Jezus: Žena, kaj jokaš? koga iščeš? Ona, misleč, da je vrtnar, mu reče: Gospod, če si ga ti odnesel, povej mi, kam si ga položil; in jaz ga bom vzela.
Zašto si dakle takvu stvar metnuo u srce svoje?
Kaj, da si to reč položil v srce svoje?
Zaradi kog uzroka napominjem ti da podgrevaš dar Božji koji je u tebi kako sam metnuo ruke svoje na tebe.
Zategadelj te spominjam, da razpihaš milosti dar Božji, ki je v tebi po pokladanju rok mojih.
1.643806219101s
Preuzmite našu aplikaciju sa rečnim igrama besplatno!
Povežite slova, otkrijte reči i izazovite svoj um na svakom novom nivou. Spremni za avanturu?
Najbrž si me ti dal v tega robota. 