Ko bomo enkrat imeli Lindseyja, moramo najti še Jezo.
Jesi li ikad èuo za nešto zvano Jarost?
Si že kdaj slišal za kaj, kar se imenuje Jeza?
Strah, pohlepa, jarost: napuštani su u težnji za razumom.
Jezo, pohlep in nasilje so zatrli na račun višjega intelekta.
A kad ih vide Gospod gde se poniziše, dodje reč Gospodnja Semaji govoreći: Poniziše se, neću ih potrti, nego ću im sada dati izbavljenje, i neće se izliti jarost moja na Jerusalim preko Sisaka.
In ko je videl GOSPOD, da so se ponižali, pride beseda GOSPODOVA k Semaju, govoreč: Ponižali so se, ne bom jih pokončal, temuč dam jim malo pomoči, in srd moj se ne bo razlil nad Jeruzalemom po roki Sisakovi.
Kad bi napunio trbuh svoj, poslaće na nj Bog jarost gneva svog, i pustiće je kao dažd na njega i na jelo njegovo.
Ko si bo hotel napolniti trebuh, Bog spusti nanj jeze svoje togoto, in deževala bo nanj, njemu v jed.
Prospi jarost gneva svog, i pogledaj sve ponosite, i obori ih.
Tedaj odgovori GOSPOD Jobu iz viharja in reče:
Utišaj gnev, i ostavi jarost; nemoj se dražiti da zlo činiš.
Odjenjaj od jeze in pústi togoto, ne srdi se, ker bi le hudo storil.
Izlij na njih jarost svoju, i plamen gneva Tvog neka ih obuzme!
Izlij nanje jezo svojo in srd tvoj naj jih dohiti.
Posla na njih ognjeni gnev svoj, jarost, srdnju i mržnju, četu zlih andjela.
Izpustil je nanje jeze svoje žar, srd in nevoljo in stisko, celo krdelo angelov nesreče.
Dokle ćeš se, Gospode, jednako gneviti, jarost Tvoja goreti kao oganj?
Doklej, GOSPOD, boš li se jezil večno? Bo li gorela kakor ogenj gorečnost tvoja?
Zaustavio si svu jarost svoju, ublažio žestinu gneva svog.
Umaknil si ves srd svoj, odvrnil si se od jeze svoje, da ni kipela.
Ko zna silu gneva Tvog i Tvoju jarost, da bi Te se kao što treba bojao?
A kdo spoznava jeze tvoje moč in tvoj srd, boječ se te, kakor se spodobi?
I htede ih istrebiti, da Mojsije izabranik Njegov ne stade kao u raselini pred Njim, i ne odvrati jarost Njegovu da ih ne istrebi.
Zato je rekel, da jih pogubi; ko bi ne bil Mojzes, izvoljenec njegov, stopil v oni prepad pred njim, da je odvrnil jezo njegovo, da jih ni pogubil.
Jarost je nemilostiva, i gnev je plah; ali ko će odoleti zavisti?
Grozovita je togota in jeza je kakor povodenj, ali kdo naj obstane pred nevoščljivostjo?
Teško Asiru, šibi gneva mog, ako i jeste palica u ruci njegovoj moja jarost.
Gorje Asircu, ki je šiba jeze moje in palica v roki njegovi togota moja!
Jer još malo, i gnev će prestati; tada će se jarost moja obratiti na njihovu pogibao.
Kajti še malo, prav malo časa, potem bode konec srditosti in jeza moja se obrne nanje, da jih pokonča.
Zato izli na njih žestoku jarost svoju i silan rat, i zapali ga unaokolo, ali on ne razume; zapali ga, ali on ne mari.
Zato je razlil čezenj jeze svoje srd in vojske silo; ali dasi ga je zažgala kroginkrog, ni spoznal, zapalila ga je, a ni mu seglo v srce.
Pogledah, a nikoga ne beše da pomogne, i začudih se što nikoga ne beše da podupre; ali me desnica moja izbavi i jarost moja podupre me.
In oziral sem se, a ni bilo nobenega pomočnika, in strmel sem, da ni nikogar, ki bi podpiral. Tedaj mi je rešenje prinesla rama moja, in togota moja, ta me je podpirala.
Obrežite se Gospodu, i skinite okrajak sa srca svog, Judejci i Jerusalimljani, da ne izidje jarost moja kao oganj i razgori se da ne bude nikoga ko bi ugasio za zla dela vaša.
Obrežite se GOSPODU in odpravite kožico srca svojega, možje Judovi in prebivalci v Jeruzalemu, da ne izide kakor ogenj jeza moja in ne gori tako, da je ne pogasi nihče, zavoljo hudobnosti vaših del.
Zato ovako govori Gospod Gospod: Gle, gnev moj i jarost moja izliće se na ovo mesto, na ljude i na stoku i na drveta poljska i na rod zemaljski, i raspaliće se, i neće se ugasiti.
Zato pravi tako Gospod Jehova: Glej, jeza moja in srditost moja se razlije nad to mesto, nad ljudi in nad živino, nad drevje na polju in nad sad zemlje; in gorela bo in ne ugasne.
Ne bi li, moleći se, pripali ka Gospodu i vratili se svaki sa svog puta zlog, jer je velik gnev i jarost što je Gospod izrekao za taj narod.
Morda popadajo na tla in prosijo pred GOSPODOM in se povrnejo vsak s hudobnega pota svojega; kajti velika je jeza in togota, ki jo je izrekel GOSPOD zoper to ljudstvo.
Zato se izli jarost moja i gnev moj, i razgore se u gradovima Judinim i po ulicama jerusalimskim, te postaše razvaline i pustoš, kao što se vidi danas.
Zato se je razlila togota in jeza moja, in vnela se je v mestih Judovih in po ulicah jeruzalemskih, da so bile opustošene, zapuščene, kakor so dandanašnji.
I tako će se izvršiti gnev moj i namiriću jarost svoju na njima i zadovoljiću se, i oni će poznati da sam ja Gospod govorio u revnosti svojoj kad izvršim gnev svoj na njima.
Tako se dopolni jeza moja, in pomirim togoto svojo nad njimi in se potolažim; in spoznajo, da sem jaz, GOSPOD govoril v gorečnosti svoji.
Sada ću odmah izliti jarost svoju na te, i navršiću gnev svoj na tebi, i sudiću ti po tvojim putevima, i obratiću na te sve gadove tvoje.
Zdaj, zdaj izlijem togoto svojo nadte in dopolnim jezo svojo zoper tebe, in sodil te bom, kakor si zaslužil, in spravim nadte vse gnusobe tvoje.
Ali se odvrgoše od mene, i ne hteše me poslušati, nijedan ih ne odbaci gadova ispred očiju svojih, i gadnih bogova misirskih ne ostaviše; zato rekoh da ću izliti jarost svoju na njih da izvršim gnev svoj na njima usred zemlje misirske.
Ali oni so se mi uprli in me niso hoteli poslušati; nobeden ni vrgel od sebe ostude, ki jih je imel pred očmi, in grdih malikov Egipčanov niso zapustili. Zato sem mislil izliti srd svoj nadnje, da dopolnim jezo svojo zoper nje sredi dežele Egiptovske.
A kad dodje Gog na zemlju Izrailjevu, govori Gospod Gospod, onda će se podignuti jarost moja u gnevu mom.
Zgodi se pa tisti dan, v dan, ko pride Gog v zemljo Izraelovo, govori Gospod Jehova, da vzplamti togota moja v srdu mojem.
Gospode, po svoj pravdi Tvojoj neka se odvrati gnev Tvoj i jarost Tvoja od grada Tvog Jerusalima, svete gore Tvoje; jer sa greha naših i s bezakonja otaca naših Jerusalim i Tvoj narod posta rug u svih koji su oko nas.
O Gospod, po vsej svoji pravičnosti odvrni, prosim, jezo svojo in srd svoj od mesta Jeruzalema, gore svetosti svoje! zakaj zaradi grehov naših in krivic naših očetov je prišel Jeruzalem in ljudstvo tvoje v zasrambo vsem, ki so okoli nas.
Knezovi su Judini kao oni koji premeštaju medju; izliću na njih kao vodu jarost svoju.
Knezi Judovi so kakor tisti, ki prestavljajo mejnike; nadnje izlijem srd svoj kakor vodo.
Ostavilo te je tele tvoje, Samarijo; jarost se moja raspalila na njih; dokle se neće moći očistiti?
Bog je zavrgel tele tvoje, o Samarija! Srd moj je razvnet zoper nje: doklej se še ne bodo mogli očistiti?
Jarost se Njegova izliva kao oganj, i stene se raspadaju pred Njim.
Togota njegova se razliva kakor ogenj in skale se rušijo pred njim.
Eda li se na reke razgnevi Gospod? Eda li se na reke raspali gnev Tvoj? Na more jarost Tvoja, kad si pojezdio na konjima svojim i na kolima svojim za spasenje?
Jezen li je GOSPOD nad rekami? je li mar jeza tvoja nad rekami, srd tvoj nad morjem, da jezdiš na svojih konjih, na vozovih zveličalnih?
0.62816309928894s
Preuzmite našu aplikaciju sa rečnim igrama besplatno!
Povežite slova, otkrijte reči i izazovite svoj um na svakom novom nivou. Spremni za avanturu?
In te stvari kažejo samo jezo in bes. 