Bakterije se razmnožavaju oko 80 puta brže pri sjajnoj svetlosti.
Bakterije se razmnožujejo 80 krat hitreje na svetlobi.
Tuðinske tirane koji jedva èekaju da nas ubiju, smrtonosne svemirske viruse i bakterije, neshvatljive anomalije, koje nas mogu zbrisati u trenu.
Nezemeljske tirane, ki komaj čakajo, da nas ubijejo, smrtonosne viruse in bakterije, anomalije, ki nas v trenutku lahko uničijo.
I bakterije se hrane sastojcima šećera u tečnosti.
In bakterije se hranijo s sladkornimi hranili v tekočini.
Celuloza koju proizvode bakterije se već koristi pri lečenju rana, a moguće je da ćemo je u budućnosti koristiti za pravljenje bio-kompatibilnih krvnih sudova, ili čak kao zamenu za tkivo kostiju.
Bakterijska celuloza se dejansko že uporablja za celjenje ran in v prihodnosti morda za biokompatibilne krvne celice, ali pa celo kot nadomestno kostno tkivo.
Umesto toga, nečujno se ubacuje u DNK same bakterije i tu ostaje poput neaktivne terorističke ćelije, čekajući na uputstva.
Namesto tega se tiho prikrade v bakterijski DNK in tam ostane kot nekakšna teroristična speča celica, ki čaka na navodila.
Na njoj je bakterija, a pored te bakterije, 10 puta manji, virus.
Na njej je bakterija in blizu bakterije je, desetkrat manjši virus.
Bakterije su najstariji živi organizmi na Zemlji.
Bakterije so najstarejši živeči organizmi na Zemlji.
A način na koji bakterije žive, jeste taj da one uzimaju hranljive sastojke iz sredine, porastu duplo u odnosu na svoju veličinu, podele se po sredini, i jedna ćelija postaje dve, i tako dalje i tako dalje.
Bakterije se preživljajo s hranili iz okolja, zrastejo in se prepolovijo, s čimer nastaneta dve novi celici in tako dalje.
I tako je pitanje za moju laboratoriju da li želite da mislite o svim dobrim stvarima koje bakterije rade, ili svim lošim stvarima.
V našem laboratoriju se torej ukvarjamo s tem, ali so pomembnejši dobri ali slabi vplivi bakterij.
Ideja je potekla od jedne morske bakterije, bakterije koja se zove Vibrio fischeri.
Namig za to nam je dala morska bakterija, imenovana Vibrio fischeri.
Ono što vidite na ovom slajdu je samo jedna osoba iz moje laboratorije kako drži bocu sa tečnom kulturom bakterije, bezazlene, prelepe bakterije koja dolazi iz okeana, i zove se Vibrio fischeri.
Na sliki vidite pomočnika iz mojega laboratorija, ki drži bučko tekoče bakterijske kulture, čudovite neškodljive bakterije iz oceana, imenovane Vibrio fischeri.
sve bakterije su simultano uključile svetlo.
začnejo vse bakterije hkrati oddajati svetlobo.
Pitanje koje smo imali je kako bakterije, ti primitivni organizmi, mogu da uoče razliku između toga kada su same, i kada su u zajednici, i onda sve zajedno urade nešto.
Želeli smo vedeti, kako lahko bakterije, ti preprosti organizmi, zaznajo, kdaj so same in kdaj so v skupini, da potem skupaj nekaj izvedejo.
I kada molekuli dođu do određenog broja to govori bakteriji koliko suseda ima, one prepoznaju taj molekul i sve bakterije uključe svetlo, sinhronizovano.
Ko molekula doseže količino, ki sporoči bakterijam, koliko sosednjih celic je, skupaj prepoznajo to molekulo in skupaj ustvarijo svetlobo.
koji može da se otvori i zatovri, iznad ovog specijalnog organa gde su bakterije.
s katero odstira in zastira ta poseben organ, ki gosti bakterijo.
Sada su bakterije razređene, onaj mali hormonski molekul je nestao, pa one ne stvaraju svetlost -
Bakterije so zdaj razredčene, malih hormonskih molekul ni, zato tudi ni svetlobe,
Ovo je interesantno zbog toga što smo u prošloj deceniji otkrili da ovo nije samo neka anomalija ove smešne sija-u-mraku bakterije, koja živi u okeanu -- sve bakterije imaju ovakve sisteme.
To je pomembno, ker smo v zadnjem desetletju dognali, da pri tej smešni morski svetleči bakteriji ne gre le za nepravilnost, pač pa imajo vse bakterije take sisteme.
Ono što sada shvatamo jeste da sve bakterije mogu da razgovaraju međusobno.
Zdaj je torej jasno, da imajo vse bakterije možnost sporazumevanja.
Ono što je važno za današnji govor, jeste to da znamo da postoji stotine ponašanja koje bakterije sprovode na ovaj zajednički način.
Pomembno je, da vemo, da bakterije na tak kolektiven način izvedejo na stotine različnih dejavnosti.
Bakterije uvek kontrolišu oboljevanje ovom kvorumskom percepcijom.
Bakterije patogenost vedno upravljajo z avtoindukcijo.
Onda smo počeli da posmatramo druge bakterije, i ovo je samo deo molekula koje smo otkrili.
Začeli smo opazovati še druge bakterije in to je le delček odkritih molekul.
Kada smo dotle došli, mislili smo da smo na početku shvatanja da bakterije imaju društveno ponašanje.
Verjeli smo, da začenjamo razumeti skupinsko delovanje bakterij.
Ali ono o čemu smo zaista razmišljali jeste da većinu vremena bakterije ne žive same, već žive u neverovatnim mešavinama sa stotinama ili hiljadama drugih vrsta bakterija.
Seveda pa vemo, da večino časa bakterije ne živijo same, pač pa v gostih mešanicah stotin, tisočin vrst bakterij.
Zato smo se vratili molekularnoj biologiji i počeli da proučavamo različite bakterije,
Vrnili smo se k molekularni biologiji in začeli preučevati različne vrste bakterij,
i ono što smo otkrili jeste da su bakterije ustvari multilingvalne
pri čemer smo ugotovili, da so bakterije pravzaprav večjezične.
Koriste ga sve različite bakterije, i to je jezik komunikacije među vrstama.
uporabljajo pa ga za medvrstno sporazumevanje.
Ono što se događa, jeste da bakterije mogu da prebroje koliko ima "mene" i koliko ima "tebe".
Bakterije tako lahko preštejejo člane svoje in tuje vrste.
Mislili smo, šta ako napravimo da bakterije ne mogu da pričaju ili ne mogu da čuju?
Razmišljali smo, kako bi lahko vplivali na bakterije, da se ne bi mogle sporazumevati?
Bakterije su trenutno veoma otporne na razne vrste lekova, a to je zato što svi antibiotici koje koristimo ubijaju bakterije.
Bakterije so dandanes odporne že na vrsto zdravil, saj antibiotiki, kot jih poznamo, bakterijo ubijejo.
Oni razbijaju membranu bakterije, i bakterija ne može ponovo da napravi svoj DNK.
Učinkujejo na membrano bakterij oz. na njihovo DNK, da se ne more podvojevati.
Mi ubijamo bakterije sa tradicionalnim antibioticima a to stvara otporne mutante.
Bakterije uničujemo s tradicionalnimi antibiotiki, nastanejo pa odporni mutanti.
Mislili smo, šta ako bismo mogli da napravimo promene u ponašanju, da onemogućimo bakterije da razgovaraju, da ne mogu da se prebroje, i tako ne znaju da lansiraju svoj otrov.
Pomislili smo, da bi lahko posegli v delovanje bakterij, da se ne bi mogle sporazumevati in preštevati, kar bi zaustavilo sprožitev bolezni.
Nadam se da mislite da bakterije mogu da razgovaraju međusobno, da koriste hemikalije kao reči, da imaju neverovatno komplikovan hemijski leksikon, koji tek sada počinjemo da učimo.
Bakterije se torej lahko sporazumevajo s kemičnimi besedami, njihov izjemno zapleten nabor pa smo šele začeli spoznavati.
Ono što se dešava jeste da bakterije imaju ova kolektivna ponašanja, i mogu da izvršavaju zadatke koje nikada ne bi mogle da urade kada bi delovale pojedinačno.
Obnašajo se kolektivno, s čimer izvršujejo naloge, ki jih same ne bi nikoli izvedle.
Mi mislimo da su bakterije napravile pravila za funkcionisanje višećelijske organizacije.
Menimo, da so bakterije postavile pravila za delovanje večceličnih skupnosti.
Mi mislimo, da ćemo proučavajući bakterije, moći da steknemo uvid u to kako višećelijsko funkcioniše u ljudskom telu.
S preučevanjem bakterij želimo spoznati tudi večceličnost v človeškem telesu.
Opet, mi mislimo da su bakterije to izmislile, a vi ste samo evoluirali dalje, ali sve ideje su u ovim jednostavnim sistemima koje možemo da proučavamo.
Menimo, da so tak način iznašle bakterije. Človeško telo je sicer razvilo nekoliko bolj zapletene celice, a enak princip se vrši v teh preprostih sistemih, ki jih preučujemo.
Ali, da završim sa priključkom za sve dobre i čudesne bakterije koje žive na Zemlji, takođe smo napravili i pro-kvorumske molekule percepcije.
Da pa ne bi pozabili na vse koristne in čudovite bakterije na Zemlji, smo razvili tudi molekule, ki zaznavajo celično gostoto.
0.37406015396118s
Preuzmite našu aplikaciju sa rečnim igrama besplatno!
Povežite slova, otkrijte reči i izazovite svoj um na svakom novom nivou. Spremni za avanturu?
Bakterije se razmnožujejo 80 krat hitreje na svetlobi. 