Tako nekateri od nas enako čutimo glede hladnega vžiga.
Tako i mi isto oseæamo za hladnu fuziju.
In že po naravi čutimo simpatijo do vseh ljudi, ki si prizadevajo za njihovo svobodo.
Prirodno je da osjeæamo simpatije prema narodu koji se bori za svoju slobodu.
Simulira gravitacijo, ki jo čutimo pri izstrelitvi v vesolje.
On simulira gravitacionu silu pri lansiranju u svemir.
"Da čutimo iste radosti in žalosti ter da smo ljubeči."
"Da mi svi osjeæamo iste radosti, iste tuge i da mi brinemo."
Ko smo s tabo, čutimo tvoje bogate izkušnje.
Dobivamo bogat osecaj iskustva u tvojem drustvu. Ti oživljavaš istinu.
To so pomembna vprašanja, kot so kako čutimo svet in ali je razlika med tem, kako ga čutimo, in kakšen je res.
Ovo su pitanja-- ovo su pitanja koja se tièu toga kako mi doživljavamo svet... da li postoji razlika izmeðu toga kako doživljavamo svet... i onoga što svet stvarno jeste.
Bolečina, ki jo čutimo ob tej strašni izgubi, me spominja, nas spominja, da lahko govorimo vsak drugačen jezik, toda naša srca bijejo kot eno.
Bol koju svi osjećamo zbog gubitka podsjeća me... Podsjeća nas: Iako smo s raznih mjesta i govorimo razne jezike naša srca tuku kao jedno.
Daj no, vse živali čutimo strah.
Daj, sve životinje znaju za strah.
Bilo je dolgo nazaj, ampak mi v srcih čutimo, da se bo nekoč vrnil.
To je bilo davno. No znamo da æe nam se jednog dana vratiti.
Mi trojke čutimo, da si ne smemo privoščiti izgube.
Mi, Trojke, smatramo da si ne možemo priuštiti da riskiramo.
Ponos in sramovanje čutimo do ljudi, ki so nam blizu, ne do uslužbencev.
Ponos i sram osecamo prema ljudima, koji su nam bliski, ne prema zaposlenima.
Pri vrhu pa ne čutimo le listja in deževnice, temveč tudi nebo.
Na samom vrhu, ne oseæamo samo lišæe i kišu... veæ i miris neba.
Njihovo voljo čutimo v vsakem dihu, vsakem dotiku.
Njihovu volju oseæamo u svakom dahu, svakom dodiru.
Mislim, čutimo ničesar drug drugega in da deluje.
Mislim, ne osecamo nista jedno prema drugom i to funkcionise.
Če v mislih potujemo iz Rima proti vzhodu, lahko čutimo, kako se odmikamo od krivde in bolečine k radosti in svetlobi.
Ako zamislite... putovanje iz Rima prema istoku, oseæate kako se udaljavate od krivice i patnje prema radosti i svetlu.
Četudi nam stvari, kot je penicilin, pomagajo, čutimo domotožje.
Ali to ne menja èinjenicu da, dok mi možda uživamo u stvarima kao što je penicilin, pomalo nas je uhvatila nostalgija za kuæom.
Čutimo nenehen vzgib, da se povežemo, ljubimo, pripadamo.
To je trajna želja za povezivanjem, ljubavlju, pripadanjem.
A dokler se jih spominjamo, čutimo njihovo navzočnost v eni noči vsako leto.
Ali dokle god ih se seæamo... možemo osetiti njihovo prisustvo... za jednu noæ svake godine.
Tole bomo preživeli edino, če delamo skupaj, ne glede na to, kaj čutimo eden do drugega.
Ovo æemo jedino preživjeti ako radimo zajedno, bez obzira što osjeæamo prema drugima.
Ko sedimo v tej sobi, lahko še vedno čutimo zadovoljstvo te povezave.
Dok sjedimo u sobi, još osjeæamo zadovoljstvo zbog te povezanosti.
Za svoja čustva radi mislimo, da so edinstven osebni pojav, in da še nihče ni čutil tako, kot v tem trenutku čutimo mi.
Mi mislimo o našim emocijama, kao da su jedinstvene, lični fenomen, koji niko nije, osjetio kao što smo mi osjetili.
Bili so presenečeni, na koncu pa smo uspeli pogledati globlje in izraziti, kaj čutimo.
Iznenadili su se što me vide, ali mislim da smo na kraju, stvarno bili spremni... da izrazimo naša oseæanja.
Ne zato, ker nam to narekuje enačba, ampak ker tako čutimo tukaj.
Ne zato što nam jednaèina kaže, veæ jer to oseæamo ovde.
Tisto pa, kar čutimo mi in vi, bo določilo, kaj se bo zgodilo s preostankom življenja tega mladeniča.
A ono što mi oseæamo i što vi oseæate, odrediæe ono što æe se dogoditi sa ostatkom života ovog mladiæa.
Vsi čutimo kot nas nihče ne ljubi.
Pomislimo da nas niko ne voli.
In potem smo nesrečni in iščemo namen in smisel in potem se čutimo ranljive in potem popijemo dve pivi in pojemo bananin-oreščkov mafin.
I onda smo jadni i tražimo smisao i svrhu, pa se osećamo ranjivima, pa popijemo par piva i pojedemo mafin.
S tem mislim na to, da se ne odzovemo zgolj na stvari, kot jih vidimo, čutimo ali slišimo.
Под овим мислим да не реагујемо само на ствари како их видимо, осећамо или чујемо.
In morda je najtežja stvar od vsega ugotoviti, da to, kar mislijo in čutijo drugi ljudje, dejansko ni točno to, kar mislimo in čutimo sami.
A možda je najteže od svega shvatiti da ono što drugi ljudi misle i osećaju u stvari nije potpuno identično onome što mi mislimo i osećamo.
Morda čutimo, da mnogo naših odnosov ni imelo pravega epiloga.
Možda osećamo da mnogi naši odnosi nisu dorečeni.
Resnično vprašanje, ki se poraja pa je, ali nebesednost določa, kaj mislimo in čutimo do sebe?
Ali naše pitanje u suštini glasi: da li naši neverbalni znaci utiču na to kakvo mišljenje imamo o sebi?
Idejo sem razvijal dalje in pomislil, kako bi, namesto da so zgolj vidni v prostoru, piksle opredmetili, tako da jih lahko otipamo in čutimo?
Razvijajući dalje ovu ideju, počeo sam da razmišljam: umesto da samo vidimo ove piksele u našem prostoru, kako bismo mogli da ih učinimo fizičkim tako da možemo da ih dodirnemo i osetimo?
Ta občutek, ta čustva, ki sem jih občutil, to je moč arhitekture, ker pri arhitekturi ne gre za matematiko in ne gre za coniranje, ampak za tiste visceralne, čustvene povezave ki jih čutimo do prostorov, v katerih smo.
To osećanje, te emocije koje sam osećao, to je moć arhitekture, jer se u arhitekturi ne radi o matematici niti o podeli na zone, radi se o tim ključnim, emotivnim vezama koje osećamo u vezi sa mestima koja nastanjujemo.
In nobeno presenečenje ni, da tako čutimo, saj ameriška agencija za varovanje okolja (EPA) pravi, da Američani 90 odstotkov svojega časa preživijo v zaprtih prostorih.
Nije čudno što se tako osećamo, jer po navodima Agencije za zaštitu okoline, Amerikanci 90% svog vremena provode unutra.
Zanikamo, kadar se trudimo, da bi nas imeli za mlajše, ali kadar verjamemo v izdelke proti staranju ali kadar čutimo, kakor da bi nas izdajalo telo - samo zato, ker se spreminja.
Poricanje je kada pokušavamo da prođemo kao mlađi ili kada verujemo u preparate protiv starenja ili kada se osećamo kao da nas telo izdaje, samo zato što se menja.
To je del, s katerim čutimo.
I to je deo koji oseća.
Kot mladi očka se precej drugače zavedam, kako občutljivi so dojenčki, kakšne so naše odgovornosti do njih in koliko ljubezni lahko čutimo do otrok.
Kao novopečeni otac, imam potpuno drugačiji osećaj o tome koliko su bebe osetljive, o tome koje su naše obaveze prema njima i koliko ljubavi možemo osećati prema detetu.
V vsako podobo vnesemo svoje vrednote, svoj sistem prepričanj, in zaradi tega čutimo povezavo z njo.
Mi dodajemo svakoj fotografiji svoje lične vrednosti, naš lični sistem verovanja, i kao rezultat toga, fotografija se odnosi na nas.
Tako težka, da včasih ljudje čutimo potrebo po ugovarjanju znanstvenim dokazom, da so čustva zgrajena, ne pa vgrajena vnaprej.
Толико је, заправо, тешка да људи понекад осећају потребу да се опиру научним доказима да се емоције изграђују, а нису уграђене.
Ne čutimo močnih čustev do stvari, ki nam ne pomenijo nič.
Obično ne osećamo jake emocije prema nečemu što nema bilo kakvu vrednost u našem svetu.
Vsebine lahko premikamo po ekranu in hkrati čutimo, kje so, zaradi teže naprave.
Tako pomičete sadržaj na ekranu ali možete i osetiti gde je po težini uređaja.
Ljudje smo socialna bitja, čutimo z drugimi ljudmi in to je super.
Kao ljudi, mi smo društveni, mi saosećamo i to je sjajno.
2.6785719394684s
Preuzmite našu aplikaciju sa rečnim igrama besplatno!
Povežite slova, otkrijte reči i izazovite svoj um na svakom novom nivou. Spremni za avanturu?
Vazduh koji udišemo i vatra koju oseæamo. 