In ko se je solnce nagibalo, se loti Abrama trdno spanje, in glej, strah in tema velika ga obideta.
A kad sunce beše na zalasku, uhvati Avrama tvrd san, i gle, strah i mrak velik obuze ga.
In ko je solnce zatonilo in je bila trda noč, glej: peč kadeča in plamenica goreča, ki gre skozi med onimi deli.
A kad se sunce smiri i kad se smrče, gle, peć se dimljaše, i plamen ognjeni prolažaše izmedju onih delova.
Solnce je vzhajalo nad zemljo, ko je Lot prihajal v Zoar.
I kad sunce ogranu po zemlji, Lot dodje u Sigor.
In naleti na neki kraj, kjer je prenočil, ker je bilo solnce zašlo; in vzame od kamenja tistega kraja ter si napravi podglavje in leže počivat v tem kraju.
I dodje na jedno mesto, i onde zanoći, jer sunce beše zašlo; i uze kamen na onom mestu, i metnu ga sebi pod glavu, i zaspa na onom mestu.
In nabirali so jutro za jutrom, vsakdo, kolikor je mogel pojesti; kadar pa je solnce pripekalo, se je raztajalo.
Tako ga kupljahu svako jutro, svaki koliko mu trebaše za jelo; a kad sunce ogrevaše, tada se rastapaše.
Če sploh prejmeš plašč bližnjega svojega v zastavo, povrni mu ga, preden solnce zaide;
Ako uzmeš u zalogu haljinu bližnjemu svom, vrati mu je pre nego sunce zadje;
marveč povrni mu zastavo, ko solnce za goro gre, da bi spal v svojem oblačilu in te blagoslovil; in to ti bode pravičnost pred GOSPODOM, tvojim Bogom.
Nego mu vrati zalog njegov do zahoda sunčanog, da bi ležeći na svojoj haljini blagosiljao te, a to će ti se primiti u pravdu pred Gospodom Bogom tvojim.
Takrat je govoril Jozue z GOSPODOM, v dan, ko je GOSPOD izročil Amorejce pogubi pred Izraelovimi sinovi, in je dejal vpričo Izraela: Solnce, stoj mirno v Gibeonu in, mesec, v dolini Ajalonu!
Tada progovori Isus Gospodu onaj dan kad Gospod predade Amorejca sinovima Izrailjevim, i reče pred sinovima Izrailjevim: Stani sunce nad Gavaonom, i meseče nad dolinom elonskom.
Gredo torej naprej svojim potem, in solnce jim zaide prav pri Gibei, ki je last Benjaminova.
I minuše onuda i otidoše; i sunce ih zadje blizu Gavaje Venijaminove.
Joab in Abisaj pa sta podila Abnerja, in solnce je bilo zašlo, ko sta dospela do griča Ame, ki je pred Giahom, ob poti v Gibeonsko puščavo.
Ali Joav i Avisaj poteraše Avenira, i sunce zadje kad dodjoše do brda Ame, koja je prema Giji na putu u pustinju gavaonsku.
in bode kakor svetloba jutranja, ko solnce vzhaja, jutro brez oblakov: od njegovega sijaja po dežju poganja zelenjava iz zemlje.
I biće kao svetlost jutarnja, kad sunce izlazi jutrom bez oblaka, i kao trava koja raste iz zemlje od svetlosti iza dažda.
In ko zgodaj zjutraj vstanejo in solnce zasije nad vodo, se zdi Moabcem, da je voda njim nasproti rdeča kakor kri;
A ujutru kad ustaše i sunce ogranu nad onom vodom, ugledaše Moavci prema sebi vodu gde se crveni kao krv.
A bitka se je razvnela tisti dan; toda kralj Izraelov je stal naslonjen na vozu Sircem nasproti do večera, in ko je solnce zahajalo, je umrl.
I boj bi žestok onog dana, a car Izrailjev zaosta na kolima svojim prema Sircima do večera, i umre o sunčanom zahodu.
Ob času, ko solnce vanje pripeka, presihajo, in ko je vroče, izginejo s svojega kraja.
Kad se otkrave, oteku; kad se zagreju, nestane ih s mesta njihovih.
In stori, da zasije kakor luč pravičnost tvoja in pravica tvoja kakor opoldansko solnce.
I izvešće kao videlo pravdu tvoju, i pravicu tvoju kao podne.
Bali se te bodo, dokler bo svetilo solnce in dokler trajal mesec, od roda do roda.
Bojaće se Tebe dok je sunca i meseca, od kolena do kolena.
Ime njegovo bode vekomaj; dokler bo trajalo solnce, bo poganjalo ime njegovo, in blagoslavljali se bodo v njem in ga blagrovali vsi narodi.
Ime će njegovo biti uvek; dokle teče sunca, ime će njegovo rasti. Blagosloviće se u njemu, svi će ga narodi zvati blaženim.
Tvoj je dan, tvoja tudi noč, ti si napravil luč njeno in solnce.
Tvoj je dan i Tvoja je noć, Ti si postavio zvezde i sunce.
Zakaj solnce in ščit je GOSPOD, Bog, milost in slavo daje GOSPOD, dobrega ne krati njim, ki hodijo v popolnosti.GOSPOD nad vojskami, blagor človeku, čigar upanje je v tebe!
Jer je Gospod Bog sunce i štit, Gospod daje blagodat i slavu; onima koji hode u bezazlenosti ne uskraćuje nijednog dobra.
Naredil je mesec, da meri čase, in solnce, ki pozna zahod svoj.
Stvorio se mesec da pokazuje vremena, sunce poznaje zapad svoj.
Ko izhaja solnce, se poskrijejo in ležé v brlogih svojih.
Sunce grane, i oni se sakrivaju i ležu u lože svoje.
Solnce, da gospoduje po dnevi, ker vekomaj traja milost njegova.
Sunce, da upravlja danom; jer je doveka milost Njegova;
Hvalite ga, solnce in mesec, hvalite ga, vse svetle zvezde!
Hvalite Ga, sunce i meseče, hvalite Ga, sve zvezde sjajne!
In solnce vzhaja in solnce zahaja in hiti k mestu svojemu, odkoder izhaja.
Sunce izlazi i zalazi, i opet hiti na mesto svoje odakle izlazi.
Modrost je enako dobra kakor dediščina in še boljša njim, ki gledajo solnce.
Dobra je mudrost s imanjem, i korisna je onima koji vide sunce.
Kajti zvezde nebes in njih ozvezdja ne bodo dajala luči svoje; mračno bode solnce ob vzhodu svojem, in mesec ne bo svetil z lučjo svojo.
Jer zvezde nebeske i prilike nebeske neće pustiti svetlost svoju, sunce će pomrčati o radjanju svom, i mesec neće pustiti svetlost svoju.
Tedaj se zastre mesec s sramom in solnce se bo sramovalo, zakaj GOSPOD nad vojskami bo kraljeval na gori Sionu in v Jeruzalemu, in pred starejšinami njegovimi bode slava.
I posramiće se mesec i sunce će se zastideti kad Gospod nad vojskama stane carovati na gori Sionu i u Jerusalimu, i pred starešinama svojim proslavi se.
Lačni ne bodo, ne žejni, tudi zračna prikazen jih ne omami in solnce ne zadene; kajti njih milostnik jih bo vodil in poleg vrelcev vodá jih bo peljal.
Neće biti gladni ni žedni, neće ih biti vrućina ni sunce; jer kome ih je žao, on će ih voditi, i pokraj izvora vodenih provodiće ih.
Ne bode ti več solnce za svetlobo po dnevi in za svit nočni ti ne bo svetil mesec, marveč GOSPOD ti bode svetloba večna in Bog tvoj tebi za diko.
Neće ti više biti sunce videlo danju, niti će ti sjajni mesec svetliti; nego će ti Gospod biti videlo večno i Bog tvoj biće ti slava.
Hira ona, ki jih je rodila sedmero, izdiha dušo svojo; zaide solnce njeno, ko bode še dan, rdečica jo oblije in sram jo bode; in njih ostanek izpostavim meču vpričo njih sovražnikov, govori GOSPOD.
Iznemoći će koja je rodila sedmoro i ispustiće dušu, sunce će joj zaći još za dana, sramiće se i stideće se, a ostatak ću njihov dati pod mač pred neprijateljima njihovim, govori Gospod.
In ko te ugasnem, zagrnem nebo in otemnim zvezde njegove; solnce pokrijem z oblaki in luna ne bo svetila.
I kad te ugasim, zastreću nebo, i zvezde na njemu pomračiti, sunce ću zakloniti oblakom, i mesec neće svetliti svetlošću svojom.
Solnce in mesec sta stopila v svoje bivališče ob luči tvojih pšic, ko so frčale, ob svetlosti tvoje kliskajoče se sulice.
Sunce i mesec stadoše u stanu svom, idoše prema svetlosti Tvoje strele, prema sevanju sjajnog koplja Tvog.
Vam pa, ki se bojite imena mojega, vzide solnce pravičnosti in ozdravljenje bo pod njegovimi perutmi, in izhajali boste in skakali kakor pitana teleta;
A vama, koji se bojite imena mog, granuće Sunce pravde, i zdravlje će biti na zracima Njegovim, i izlazićete i skakaćete kao teoci od jasala.
Ko pa vzide solnce, uvene, in ker nima korenine, usahne.
A kad obasja sunce, uvenu, i budući da nemaše korena, usahnu.
in se izpremeni pred njimi: njegov obraz se zasveti kakor solnce, a oblačila njegova postanejo bela kakor luč.
I preobrazi se pred njima, i zasja se lice Njegovo kao sunce a haljine Njegove postadoše bele kao svetlost.
Precej pa po stiski tistih dni otemni solnce, in mesec ne dá svetlobe svoje, in zvezde bodo padale z neba, in sile nebeške se bodo gibale.
I odmah će po nevolji dana tih sunce pomrčati, i mesec svoju svetlost izgubiti, i zvezde s neba spasti, i sile nebeske pokrenuti se.
Zvečer pa, ko je solnce zatonilo, so prinašali k njemu vse bolnike in obsedence.
A kad bi pred veče, pošto sunce zadje, donošahu k Njemu sve bolesnike i besne.
Ali v tistih dneh, po tej stiski, otemni solnce in mesec ne bo dajal svetlobe svoje,
Ali u te dane, posle te nevolje, sunce će pomrčati, i mesec svoju svetlost izgubiti.
In zjutraj zgodaj prvi dan po soboti pridejo h grobu, ko je solnce izšlo.
I vrlo rano u prvi dan nedelje dodjoše na grob oko sunčanog rodjaja.
Ko pa je solnce zahajalo, vsi, ki so imeli bolnike z različnimi boleznimi, jih privedo k njemu; on pa na vsakega izmed njih položi roke ter jih ozdravi.
A kad zahodjaše sunce, svi koji imahu bolesnike od različnih bolesti, dovodjahu ih k Njemu; a On na svakog od njih metaše ruke, i isceljivaše ih.
ker je solnce otemnelo; in zagrinjalo v svetišču se pretrga posredi.
I pomrča sunce, i zaves crkveni razdre se napola.
solnce se spremeni v temo in mesec v kri, preden pride dan Gospodov, veliki in preslavni.
Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego dodje veliki i slavni dan Gospodnji.
Ko se pa ne solnce, ne zvezde niso pokazale več dni in je silna burja na nas pritiskala, je že izginilo vse upanje, da bi se oteli.
A kad se ni sunce ni zvezde za mnogo dana ne pokazaše, i bura ne mala navalila, beše propala sva nada da ćemo se izbaviti.
Jezite se, a ne grešite! Solnce naj ne zaide nad jezo vašo,
Gnevite se i ne grešite; sunce da ne zadje u gnevu vašem.
Vzide namreč solnce z vročino in posuši travo, in njen cvet odpade in lepota lica njenega izgine: tako tudi bogatin zvene v svojih podjetjih.
Jer sunce ogreja s vrućinom, i osuši travu, i cvet njen otpade, i krasota lica njena pogibe; tako će i bogati u hodjenju svom uvenuti.
in v desni roki je imel sedem zvezd, in iz ust njegovih je izhajal dvorezen, oster meč, in obličje njegovo je bilo, kakor ko solnce sije v moči svoji.
I držaše u svojoj desnoj ruci sedam zvezda, i iz usta Njegovih izlažaše mač oštar s obe strane, i lice Njegovo beše kao što sunce sija u sili svojoj.
In videl sem, ko je odprlo šesti pečat, in nastal je velik potres, in solnce je počrnelo kakor vreča raševa, in mesec je pordel ves kakor kri,
I videh kad otvori šesti pečat, i gle, zatrese se zemlja vrlo, i sunce posta crno kao vreća od kostreti, i mesec posta kao krv;
In odpre žrelo brezna; in privali se dim iz žrela kakor dim peči velike, in solnce in zrak otemnita od dima iz žrela.
I otvori studenac bezdana, i izidje dim iz studenca kao dim velike peći, i pocrne sunce i nebo od dima studenčevog.
In videl sem drugega angela mogočnega iti doli z neba, ogrnjenega z oblakom, in mavrica na glavi njegovi, in obličje njegovo kakor solnce in nogi njegovi kakor stebra ognjena.
I videh drugog andjela jakog gde silazi s neba, koji beše obučen u oblak, i duga beše na glavi njegovoj, i lice njegovo beše kao sunce, i noge njegove kao stubovi ognjeni;
In četrti angel izlije čašo svojo na solnce; in dalo se mu je sežgati ljudi v ognju.
I četvrti andjeo izli čašu svoju na sunce, i dano mu bi da žeže ljude ognjem.
6.0231170654297s
Preuzmite našu aplikaciju sa rečnim igrama besplatno!
Povežite slova, otkrijte reči i izazovite svoj um na svakom novom nivou. Spremni za avanturu?
A kad sunce beše na zalasku, uhvati Avrama tvrd san, i gle, strah i mrak velik obuze ga. 