Nakopičim nadnje nesreče; pšice svoje uporabim proti njim.
Zgrnuću na njih zla, strele svoje pobacaću na njih.
Upijanim pšice svoje s krvjo in meč moj bo žrl meso – s krvjo ubitih in ujetih, z glave vojvod sovražnikovih.
Opojiću strele svoje krvlju, i mač će se moj najesti mesa, krvlju isečenih i zarobljenih, kad počnem osvetu na neprijateljima.
Jaz pa izstrelim tri pšice mimo njega, kakor da bi se vadil v tarčo streljati.
A ja ću baciti tri strele ukraj tog kamena, kao da gadjam belegu.
Pa pazi, pošljem dečka, veleč: Pojdi, išči pšice! Ako porečem dečku: Glej, pšice leže na tej strani za tabo, prinesi jih! – pridi, zakaj to pomeni mir tebi in nobene nevarnosti, kakor res GOSPOD živi.
I evo poslaću momka govoreći mu: Idi, nadji strele. Ako kažem momku: Eto strele su za tobom ovamo bliže, digni ih; tada dodji, dobro je po te, i neće ti biti ništa, tako živ bio Gospod!
Ako pa porečem dečku takole: Glej, pšice so pred teboj dalje! pojdi, zakaj GOSPOD te pošilja proč.
Ako li ovako kažem momku: Eto strele su pred tobom, tamo dalje; onda idi, jer te Gospod šalje.
In veli dečku: Teci in išči mi pšice, ki jih izstrelim!
I reče momku svom: Trči da mi nadješ strele koje ću pustiti.
In Jonatanov deček zbere pšice in se vrne h gospodu svojemu.
I momak Jonatanov pokupi strele, i vrati se gospodaru svom.
In izstrelil je pšice ter sovražnike razkropil, strelo, in jih je zbegal.
Pusti strele svoje, i razmetnu ih; munje, i razasu ih.
In Elizej mu reče: Prinesi lok in strelice! In mu prinese lok in pšice.
A Jelisije mu reče: Uzmi luk i strele. I on uze luk i strele.
Nato veli: Vzemi pšice! In jih vzame. In veli kralju Izraelovemu: Udarjaj ob zemljo! In udari trikrat in obstane.
Još reče: Uzmi strele. I uze, a on reče caru Izrailjevom: Udari u zemlju. I udari tri puta, pa stade.
Zatorej pravi tako GOSPOD zastran kralja asirskega: Ne pride v to mesto in pšice ne ustreli sem, tudi ščita mu ne bo stavil nasproti, ne nanašal nasipov zoper njega.
Zato ovako veli Gospod za cara asirskog: Neće ući u ovaj grad niti će baciti amo strele, neće se primaći ka njemu sa štitom, niti će iskopati opkope oko njega.
oboroženi z loki, in so z desno in levo roko s prač metali kamenje in pšice streljali z loka; bili so pa od bratov Savlovih, iz Benjamina.
Naoružani lukom, iz desne ruke i iz leve gadjahu kamenjem i iz luka strelama, izmedju braće Saulove, od plemena Venijaminovog:
Naredil je tudi stroje v Jeruzalemu, iznajdbe umetnikov, da bodo na stolpih in utrdbah, da se ž njimi streljajo pšice in veliki kameni. In ime njegovo je daleč slovelo, ker mu je bilo čudno pomagano, da je postal mogočen.
I načini u Jerusalimu bojne sprave vrlo vešto izmišljene da stoje na kulama i na uglovima da meću strele i veliko kamenje; i raznese se ime njegovo daleko, jer mu se divno pomagaše dokle osili.
Zakaj pšice Vsemogočnega tiče v meni, katerih strup mora piti duh moj, Božje strahote so postavljene v boj zoper mene.
Jer su strele Svemogućeg u meni, otrov njihov ispija mi duh, strahote Božje udaraju na me.
pomeril je vanj smrtno orožje, ognjene je naredil pšice svoje.
I zapinje smrtnu strelu, čini strele svoje da pale.
In izstrelil je pšice svoje in sovražnike razkropil, metal je strelo za strelo, in jih je izbegal.
Pusti strele svoje, i razmetnu ih; silu munja, i rasu ih.
Kajti pšice tvoje so se zabodle vame in težko me tlači roka tvoja.
Jer strele Tvoje ustreliše me, i ruka me Tvoja tišti.
Pšice tvoje so ostre, ljudstva bodo padala podte – zasadé se sovražnikom kraljevim v srce.
Oštre su strele tvoje; narodi će pasti pod vlast tvoju; prostreliće srca neprijatelja carevih.
Duša moja je sredi levov, ležati mi je med razkačenimi, med ljudmi, katerih zobje so sulice in pšice, in jezik njih je oster meč.
Duša je moja medju lavovima, ležim medju onima koji dišu plamenom. Zubi su sinova ljudskih koplja i strele, i njihov jezik mač oštar.
Stopé se naj kakor voda, ki se razteče; ko nastavi sovražnik pšice svoje, naj bodo, kakor bi jih bil kdo okrnil.
Nek se proliju kao voda, i nestane ih. Kad puste strele, neka budu kao slomljene.
Tamkaj je strl ognjene pšice lokov, ščit in meč in vojsko. (Sela.)
Onde je polomio krilate strele luku, štit i mač i rat.
Izlili so oblaki vode, glas so zagnali gornji oblaki, tudi pšice tvoje so švigale semtertja.
Iz oblaka lijaše voda, oblaci davahu glas, i strele Tvoje lećahu.
Ne boj se nočnega strahu, ne pšice, ki šviga po dnevi,
Nećeš se bojati strahote noćne, strele, koja leti danju,
Ostre pšice mogočnega z žerjavico brinovo vred.
On je kao oštre strele u jakoga, kao ugljevlje smrekovo.
Strelo zaženi in razkropi jih, izstreli pšice svoje in zbegaj jih.
Sevni munjom, i razagnaj ih; pusti strele svoje, i raspi ih.
Kakor brezumnik, ki meče ognjene in smrtne pšice:
Kakav je bezumnik koji baca iskre i strele smrtne,
Njih pšice bodo preostre in vsi njih loki napeti; njih konj kopita bodo podobna skali in njih kolesa podobna vrtincu.
Strele će im biti oštre, i svi lukovi njihovi zapeti; kopita u konja njihovih biće kao kremen i točkovi njihovi kao vihor.
Zakaj, glej, jaz obudim in pripeljem zoper Babilon zbor velikih narodov iz severne dežele, in postavijo se v bojni red zoper njega; odtod bo vzet. Njih pšice bodo kakor izurjenega junaka, ki se ne vrne z boja prazen.
Jer, evo, ja ću podignuti i dovešću na Vavilon zbor velikih naroda iz zemlje severne, koji će se uvrstati da se biju s njim, i uzeće ga; strele su im kao u dobrog junaka, ne vraćaju se prazne.
Le ostrite pšice, primite za ščite! GOSPOD je zbudil duha kraljev medskih, ker je zoper Babilon namera njegova, da ga pogubi: zakaj to je maščevanje GOSPODOVO, svetišča njegovega maščevanje.
Čistite strele, uzmite štitove; Gospod podiže duh careva midskih, jer je Vavilonu namislio da ga zatre; jer je osveta Gospodnja, osveta crkve Njegove.
in izbijem ti lok iz leve roke ter storim, da padejo pšice iz desnice tvoje.
I izbiću ti luk tvoj iz leve ruke, i prosuću ti iz desne ruke strele.
0.99299716949463s
Preuzmite našu aplikaciju sa rečnim igrama besplatno!
Povežite slova, otkrijte reči i izazovite svoj um na svakom novom nivou. Spremni za avanturu?
Zgrnuću na njih zla, strele svoje pobacaću na njih. 