Ljubezen je nekaj kar lahko občutimo, ampak ne moremo pojasniti.
Ljubav je nešto što možemo da osetimo, ali nikada da objasnimo.
Včasih, ko pogledam okrog sebe in vidim, koliko vsega manjka, koliko vsega je uničeno, in koliko je žalosti, mi nekaj pravi, da smo skupaj s stvarmi izgubili tudi sposobnost, da občutimo življenje.
No povremeno, kada pogledam oko sebe i vidim toliko toga što nedostaje, toliko toga što je uništeno a takoðer i toliko tuge, nešto mi govori da smo sa tim stvarima izgubili i sposobnost da osjeæamo život.
Ampak ne občutimo proces, ki vodi do izgovorjene besede
Ali, ne oseæamo proces koji vodi do izgovorene reèi
Da bodo občutili, kar občutimo mi.
Da osete ono sto mi osecamo...
Celo danes, 700 let kasneje, še vedno občutimo posledice srečanja z Voyagerjem.
Èak i danas, 700 godina poslije, mi i dalje osjeæamo posljedice susreta sa Voyager-om.
Mar včasih ne občutimo, kako se ta norost zgrinja nad nami?
Ne osjeæamo li kako nas to ludilo povremeno poziva?
Občutimo, da se ta otroka pred ognjem grejeta po kopeli...
Imamo oseæaj da se ta dva deteta, ispred vatre greju nakon...
Občutek ko občutimo, da smo začudene nad seboj?
Osecanje kad osetimo da smo zacudjeni od nas samih?
Ne, ampak občutimo ta sijaj, potem pa moramo nazaj!
Ne, ali pokažeš nam taj velièanstveni svet a onda se moramo vratiti!
Ni neobičajno, da na nekakšen način občutimo prisotnost ljubljenega človeka po njegovi smrti.
Nije neobièno osjeæati, u nekom pogledu, nazoènost voljenih, nakon njihove smrti.
Po čem sklepate, da ženske ob pogledu na moške ne občutimo ničesar, medtem ko naj bi moške vznemirjale naše nekaj centimetrov krajše rute?
Зашто ми као жени, није дозвољено да нешто осећам када их гледам, док се мушкарци узбуђују због наших кратких блуза? Сјајно.
Občutimo kot ves svet, je Gunning za vas, včasih.
Kao da ti je ceo svet za petama, ponekad.
Živimo v svetu, ki ga lahko občutimo, ali živimo v svetu svojih sanj?
Da li zivimo u fizickom svetu koji mozemo da opipamo ili u svetu koji sami stvorimo?
Sestre Svetlobe imamo sposobnost da ga občutimo.
Sestre Svetlosti imaju sposobnost da ga osete.
Razen tega, da lahko občutimo Han nekoga, ga lahko Sestre Svetlobe, tudi vzamemo.
Osim što možemo osetiti neèiji Han, Sestre Svetlosti ga takoðe mogu i uzeti.
Občutimo male turbulence zato bi prosil, da se vsi vrnete na svoja mesta in se pripnete, javili vam bomo, takoj ko bo varno...
Osjeæamo male turbulencije stoga bih molio da se svi vratite na svoja mjesta i ostavite pojaseve, javit æemo vam se èim bude sigurno...
Občutimo njihovo vzvišenost... vendar gremo svojo pot... in sami sebi govorimo, da ne moremo narediti ničesar... kar je seveda laž.
Opažamo njihovu povuèenost... ali nastavljamo da idemo... govoreæi sebi da ne možemo ništa da uradimo da bismo pomogli... a znamo da je to laž.
Ljubezen ki jo občutimo v življenju drži ljudi žive tudi po njihovem času.
Ljubav koju osjeæamo u životu drži ljude živima izvan njihovog vremena.
Ko smo zaljubljeni, občutimo ugodje in izjemno bolečino.
И када волимо, осећамо задовољство... и велики бол.
Vsi občutimo nelagodje ob misli, da imamo istega prednika kot opice.
Svi razumemo neprijatnost zbog pomisli da imamo istog pretka kao i majmuni.
Verjemi mi, da to vsi občutimo.
I veruj mi, svi to oseæamo. Baš svi.
Da lahko v življenju občutimo strast do nečesa.
Da možemo da oseæamo strast u ovom svetu, bilo šta.
Grozna bolečina, ki jo občutimo, je le bolečina ob rojstvu našega pogumnega novega sveta.
Ovi užasni bolovi koje oseæamo su bolovi raðenja našeg novog sveta.
Vemo kako občutimo strah, vendar nisem prepričana, da dovolj časa razmišljamo o tem kaj naši strahovi pomenijo.
Znamo kako je kada osećamo strah, ali nisam sigurna da razmišljamo dovoljno vremena o značenju naših strahova.
Mi se ne ustavimo, če to občutimo.
Ми не стајемо код тог осећаја.
Informacija se v obliki energijskih valov prenaša sočasno prek vseh čutil in potem eksplodira v brezmejen kolaž vtisov o tem, kakšen je ta trenutek, kakšen je okus in vonj v tem trenutku, kako ga občutimo in kako ga slišimo.
Informacije, u obliku energije, istovremeno stižu u nju kroz sve naše čulne sisteme i potom eksplodiraju u jedan ogroman kolaž aktuelnog trenutka: kako on izgleda, kako taj trenutak miriše, kakav mu je ukus, kakav je na dodir i kakav mu je zvuk.
Ne občutimo povezave z njo. Smešno govori. Prihaja iz nenavadnega kraja.
Ne možemo se porediti s njom. Ona čudno govori. Dolazi s neuobičajenog mesta,
Še en razlog je, da morda danes bolj kot kdajkoli prej občutimo tesnobo zaradi svojih karier in položaja v svetu.
Postoji još jedan razlog iz kojeg bismo mogli da budemo anksiozniji nego ikad kad je reč o karijeri i statusu u današnjem svetu,
Ljudje občutimo težo predmeta v naših rokah.
Kao ljudi, mi osećamo da li je objekat u našoj ruci težak.
Občutimo tudi obliko predmetov, ki jih imamo v rokah.
Takođe smo osetljivi na oblik objekata koje imamo u našim rukama.
Toda tale lahko diha in ima srčni utrip. Občutimo jo kot zelo organsko.
ali ova diše i ima otkucaje srca, i osećaj je jako organski.
1.9429621696472s
Preuzmite našu aplikaciju sa rečnim igrama besplatno!
Povežite slova, otkrijte reči i izazovite svoj um na svakom novom nivou. Spremni za avanturu?
Oseæamo ga u seni, èak i u crkvi. 