Gremo spuščati zmaja na najvišje vrhove, gremo spuščati zmaja in ga spustimo v nebo.
Idemo da puštamo zmaja, iznad krovova svog kraja! Idemo da puštamo zmaja, da odleti iz našeg kraja!
"Vidim gore nebo poljubljati in valove, med sabo se objemati."
"Vidi kako planine ljube visoka nebesa i valove kako grle."
Nebo in zemlja preideta, a besede moje nikoli ne preidejo.
Nebo i zemlja proći će, ali reči moje neće proći.
Na eni od njih se bom smejal in kadar se boš ponoči zazrl v nebo, se ti bo zdelo, da se vse zvezde smehljajo.
Na jednoj æu se smejati. Kada budeš gledao u nebo po noæi, izgledaæe kao da se sve zvezde smeju.
V začetku je Bog ustvaril nebo in zemljo.
"Na poèetku Bog stvori nebo i zemlju."
Na začetku je Bog ustvaril nebo in zemljo.
Na samom poèetku, Bog stvori nebo i zemlju.
Pridi, Cosette, pomahaj v slovo, poiščiva prijaznejše nebo.
Hajde, Kozeta, oprosti se. Hajde da pronađemo nebesa lepša.
Pogledal je navzgor v nebo in rekel: "Oprostite, res ne vidite, da vozim?"
Само је погледао у небо и рекао "Извини, зар не видиш да возим?"
Nagnil je nebo ter stopil doli, in oblačna temota mu je bila pod nogami.
Savi nebesa i sidje. Mrak beše pod nogama Njegovim.
Kajti resnično vam pravim: Dokler ne prejdeta nebo in zemlja, ne izgine ni najmanjša črka ali pičica iz postave, dokler se vse ne zgodi.
Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanje slovce ili jedna titla iz zakona dok se sve ne izvrši.
On pa odgovori in jim reče: Ko se zvečeri, pravite: Vedro bo, kajti žari se nebo;
A On odgovarajući reče im: Uveče govorite: Biće vedro; jer je nebo crveno.
In vzame petere hlebe in tisti dve ribi in se ozre v nebo in jih blagoslovi, ter razlomi hlebe in podaje učencem svojim, naj polože prednje; tudi dve ribi razdeli vsem.
I uzevši onih pet hlebova i dve ribe pogleda na nebo, i blagoslovi, pa prelomi hlebove, i dade učenicima svojim da metnu ispred njih; i one dve ribe razdeli svima.
in pogledavši na nebo, vzdihne in mu veli: Efata, to je: Odpri se!
I pogledavši na nebo uzdahnu, i reče mu: Efata, to jeste: Otvori se.
Zgodi se pa, ko se krščuje vse ljudstvo in se tudi Jezus krsti in moli: da se odpre nebo,
A kad se krsti sav narod, i Isus pošto se krsti i moljaše se Bogu, otvori se nebo,
Ali v resnici vam pravim, da je bilo veliko vdov v dneh Elija v Izraelu, ko je bilo nebo zaprto tri leta in šest mesecev, da je nastala velika lakota po vsej zemlji,
A zaista vam kažem: Mnoge udovice behu u Izrailju u vreme Ilijino kad se nebo zatvori tri godine i šest meseci i bi velika glad po svoj zemlji;
Vzame pa petere hlebe in tisti dve ribi in pogleda v nebo in jih blagoslovi ter prelomi in podaja učencem svojim, naj polože pred ljudstvo.
A On uze onih pet hlebova i obe ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi ih i prelomi, i davaše učenicima da razdadu narodu.
Vstanem, pojdem k očetu svojemu in mu porečem: Oče, grešil sem zoper nebo in pred teboj!
Ustaću i idem ocu svom, pa ću mu reći: Oče! Sagreših Nebu i tebi,
A sin mu reče: Oče, grešil sem zoper nebo in pred teboj, in nisem več vreden, da bi se sin tvoj imenoval.
A sin mu reče: Oče, sagreših Nebu i tebi, i već nisam dostojan nazvati se sin tvoj.
Nebo in zemlja preideta, a besede moje ne preidejo.
Nebo i zemlja proći će, a reči moje neće proći.
In zgodi se, ko jih blagoslavlja, da se loči od njih, in vznese se v nebo.
I kad ih blagosiljaše, odstupi od njih, i uznošaše se na nebo.
In ko so strmeli za njim, gredočim v nebo, glej, pristopita k njim dva moža v beli obleki,
I kad gledahu za Njim gde ide na nebo, gle, dva čoveka stadoše pred njima u belim haljinama,
Oni pa, ko so to slišali, povzdignejo ene misli glas k Bogu in reko: O Gospod, ti si Bog, ki si ustvaril nebo in zemljo in morje in vse, kar je v njih;
A oni kad čuše, jednodušno podigoše glas k Bogu i rekoše: Gospode Bože, Ti koji si stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima;
On pa, poln svetega Duha, se ozre na nebo in ugleda slavo Božjo in Jezusa, stoječega na desnici Božji,
A Stefan budući pun Duha Svetog pogleda na nebo i vide slavu Božju i Isusa gde stoji s desne strane Bogu;
To pa se je zgodilo trikrat; in takoj je bila posoda vzeta gori v nebo.
I ovo bi triput, i sud se opet uze na nebo.
To pa se je zgodilo trikrat, in zopet je bilo vse vzeto v nebo.
A ovo bi triput; i uze se opet sve na nebo.
Kajti Kristus ni šel v svetišče z roko narejeno, ki je le pravega svetišča podoba, temuč v samo nebo, da se sedaj kaže obličju Božjemu za nas;
Jer Hristos ne udje u rukotvorenu svetinju, koja je prilika prave, nego u samo nebo, da se pokaže sad pred licem Božijim za nas;
Glas njegov je potresel zemljo tedaj, sedaj pa je obljubil, govoreč: „Še enkrat potresem ne samo zemlje, ampak tudi nebo“.
Kog glas potrese onda zemlju, a sad obeća govoreći; još jednom ja ću potresti ne samo zemlju nego i nebo.
In nebo je izginilo kakor knjiga, ko se zvije, in vse gore in otoki so se premeknili s svojih mest.
I nebo se izmače kao knjiga kad se savije, i svaka gora i ostrvo s mesta svojih pokrenuše se.
in priseže pri njem, ki živi na vekov veke, ki je ustvaril nebo in kar je na njem, in zemljo in kar je na njej, in morje in kar je v njem: Podaljšanja časa ne bo več,
I zakle se Onim koji živi va vek veka, koji sazda nebo i šta je na njemu, i zemlju i šta je na njoj, i more i šta je u njemu, da vremena već neće biti;
Ta imata oblast, nebo zapreti, da ne dežuje v dneh njunega prorokovanja; in oblast imata nad vodami, izpremeniti jih v kri in udariti zemljo z vsako šibo, kolikorkrat bosta hotela.
I ovi će imati vlast da zatvore nebo, da ne padne dažd na zemlju u dane njihovog proricanja; i imaće vlast nad vodama da ih pretvaraju u krv, i da udare zemlju svakom mukom, kadgod budu hteli.
govorečega z glasom velikim: Bojte se Boga in dajte mu slavo, kajti prišla je ura sodbe njegove; in molite njega, ki je naredil nebo in zemljo in morje in studence vodá.
I govoraše velikim glasom: Bojte se Boga, i podajte Mu slavu, jer dodje čas suda Njegovog; i poklonite se Onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene.
In videl sem bel prestol, velik, in sedečega na njem, ki mu je izpred obličja bežala zemlja in nebo, in ni se jima našlo mesto.
I videh veliki beo presto, i Onog što sedjaše na njemu, od čijeg lica bežaše nebo i zemlja, i mesta im se ne nadje.
In videl sem novo nebo in zemljo novo; kajti prvo nebo in prva zemlja sta bila prešla, in morja ni več.
I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prodjoše, i mora više nema.
0.56603813171387s
Preuzmite našu aplikaciju sa rečnim igrama besplatno!
Povežite slova, otkrijte reči i izazovite svoj um na svakom novom nivou. Spremni za avanturu?
Ovo je Zakon džungle, valjan i star poput neba. 