Ljudje pozabljajo, da so možgani največja erogena cona.
Znaš, ljudi zaboravljaju da je mozak najveæa erogena zona. Možda kod tebe.
Šifra so umetni možgani novega Intersekt računalnika.
Cifer je veštaèki mozak novog Intersekt kompjutera.
To se zgodi takrat, ko se možgani pregrejejo.
To se dešava kada se mozak pregreje.
Če se boš poigrala z mojimi možgani in poskrbela, da bom videl ogromno hobotnico, bom vedel, da nista glavna.
Dakle ako ćete prčkati po mome mozgu, tako da vidim divovsku sipu... onda znam da niste ovdje poslom, i znam da niste glavni, a ja jedino poslujem...
Človeški možgani so v lobanji v tekočini, in sicer tako, da se ne dotikajo kosti.
Ljudski mozak nalazi se u tecnosti potpuno nepovezan sa lobanjom.
Ko se utrdi, se možgani zadušijo, oseba pa ni več ista kot prej, še sama sebe ne prepozna več.
Kad otvrdne, gusi mozak, ostavljajuci ga neprepoznatljivim. cak i za njih same.
Če bi ti to poskušal razložiti, bi se tvoji možgani utekočinili in ti ušli skozi ušesa.
Da pokušam objasniti mozak bi ti se pretvorio u vodu i iscurio kroz uši.
Moji možgani si ne bi mogli tega izmisliti.
Nisam dovoljno pametan da ovo zamislim.
Si tvoji možgani res govorijo samo to?
Je li to sve što ti tvoj mozak govori sad?
Torej je bitje v pravem pomenu besede sama mišica, možgani in oči.
Значи створење је у целини, у правом смислу речи, 100% мишићи, 100% мозак, 100% очи.
Kaj smo naredili z njihovimi možgani?
Шта смо то урадили њиховом мозгу?
Dejansko se zdi, da so možgani malčka najmogočnejši računalnik za učenje na vsem planetu.
I u stvari, mozak bebe je, izgleda, najmoćniji kompjuter za učenje na planeti.
Vaši možgani bodo prejeli več kisika.
To daje više kiseonika vašem mozgu.
Pred desetimi leti sem se začela zanimati za ta vprašanja, in znanstveniki so mislili, da vedo, kako so možgani sestavljeni.
Kada sam počela da se zanimam za ova pitanja pre desetak godina, naučnici su mislili da znaju kakvog su sastava različiti mozgovi.
Toda tu je slaba novica: Naši možgani niso največji naokrog.
Ali, evo loših vesti. Naš mozak nije najveći u okruženju.
Naši možgani morajo biti res nekaj izrednega, neka izjema k pravilu.
Mora da je zaista izvanredan, izuzetak od pravila.
Glavni razlog za trditev, da so naši možgani večji kot bi morali biti, v bistvu izhaja iz primerjave ljudi z velikimi opicami.
Tako da glavni razlog što kažemo da je naš mozak veći nego što bi trebalo u stvari dolazi iz poređenja ljudi sa velikim majmunima.
Mogoče je problem v tem, da je osnovna trditev, da so vsi možgani sestavljeni enako.
Možda je problem bio u osnovnoj pretpostavci da su svi mozgovi istog sastava.
Mogoče imajo človeški možgani največ nevronov od vseh možganov, ne glede na njihovo velikost, še posebej v možganski skorji.
Možda ljudski mozak u stvari ima najviše neurona od bilo kog mozga, nezavisno od veličine, posebno u cerebralnom korteksu.
Zame je to postalo najpomembnejše vprašanje: Koliko nevronov imajo človeški možgani in kako je to število primerljivo z drugimi živalmi?
Tako da je ovo postalo za mene važno pitanje na koje treba da dam odgovor: koliko neurona ljudski mozak ima, i kako se to može porediti sa drugim životinjama?
To metodo smo uporabili za štetje nevronov pri ducatih različnih vrst do sedaj. Izkazalo se je, da vsi možgani niso sestavljeni enako.
Tako da smo mi koristili tu metodu da izbrojimo neurone različitih vrsta, i ispostavlja se da nisu svi mozgovi istog sastava.
Kako je torej z našimi možgani?
A, šta je onda sa našim mozgovima?
Možgani glodavcev s 86 milijardami nevronov bi tehtali 36 kilogramov.
Tako da bi mozak glodara sa 86 milijardi neurona bio težine 36 kilograma.
Človeški možgani niso veliki možgani podgane.
Mozak ljudi nije veliki mozak pacova.
Človeški možgani so gotovo neverjetni, toda naše število nevronov ni nič posebnega.
Tako da ljudski mozak možda jeste izvanredan, da, ali nije poseban u pogledu broja neurona.
Zakaj nas potem možgani stanejo toliko energije?
Zašto je onda potrebno utrošiti toliko energije?
Izkazalo se je, da tako človeški možgani kot možgani drugih vrst porabijo skoraj enako, v povprečju 6 kalorij na milijardo nevronov na dan.
Ispostavlja se da je i za ljudske i za mozgove drugih vrsta, utrošak isti, prosečno šest kalorija na milijardu neurona, dnevno.
Skupna energijska poraba možganov je preprosta linearna funkcija števila njihovih nevronov in izkazalo se je, da človeški možgani porabijo prav toliko energije, kot bi pričakovali.
Tako da je ukupni, energetski utrošak jednostavna, linearna funkcija broja neurona, i ispostavilo se da ljudski mozak troši onoliko energije koliko se i očekivalo.
Zato mislim, da to razloži, zakaj so človeški možgani postali tako veliki tako hitro v evoluciji, medtem ko so še vedno le možgani primatov.
Tako da ja mislim ovo objašnjava zašto je ljudski mozak tako brzo postao razvijen tokom evolucije, a sve vreme ostajući samo mozak primata.
Izkazalo se je, da so naši možgani narejeni za metanje stvari in če - tako kot mišice - ne uporabljaš določenih delov možganov, ti sčasoma atrofirajo.
Ispostavlja se da je naš mozak, u stvari, predodređen za bacanje stvari, i kao sa mišićima, ako ne koristite delove svoga mozga, oni obično atrofiraju nakon nekog vremena.
Mislim, da je to prepričljiv dokaz, če je sploh bil potreben, da so vsakogaršnji možgani narejeni tako, da so vsaj malo matematični.
Mislim da je ovo krajnji dokaz, ako je ikad bio potreban, da su svačiji mozgovi predodređeni da budu makar malo matematički.
V laboratoriju smo se spraševali: "Kakšne so biološke razlike med možgani posameznikov, ki bi dobili diagnozo "normalno", v primerjavi z možgani posameznikov, katerih diagnoze so shizofrenija, shizoafektivna ali bipolarna motnja?
U laboratoriji smo se pitali: "Koje su biološke razlike između mozgova pojedinaca koji su imali dijagnozu normalne kontrole, u poređenju sa mozgovima pojedinaca koji imaju dijagnozu šizofrenije, šizoafektivnih ili bipolarnih poremećaja?"
Ampak 10. decembra 1996 zjutraj sem se zbudila in ugotovila, da je nekaj narobe z mojimi možgani.
Ali jednog jutra, 10. decembra 1996., probudila sam se i otkrila da i sama imam moždano oboljenje.
Kap me je zadela!" In naslednja reč, ki so mi jo sporočili možgani, je: "Vau, to je tako super."
Imam moždani udar!" I sledeća stvar koju mi moj mozak kaže je: "Uuu! Ovo je tako kul."
Imel sem hipotezo, da so možgani odlašalcev dejansko drugačni kot možgani drugih ljudi.
Sad, pretpostavljao sam da su mozgovi otezala zapravo drugačiji od mozgova drugih ljudi.
Z zdravo prehrano, manj stresa, več telovadbe in ljubezni možgani dobijo več krvi in več kisika.
Kada jedete zdravije, upravljate stresom, vežbate i volite više, protok krvi u vašem mozgu je veći i on dobija više kiseonika.
Poleg tega se možgani opazno povečajo.
Ali i više od toga, mozak vam postaje vidno veći.
Možgani so namenoma – mimogrede, obe polovici možganov povezuje snop živcev, ki se imenuje corpus callosum.
Mozak je namerno... Uzgred, postoju snop nerava koji povezuje moždane hemisfere i zove se korpus kalosum.
Čeprav so človeški možgani današnjo velikost dosegli skoraj 300.000 ali 400.000 let nazaj, se je pred 100.000 leti vse zgodilo izjemno hitro.
Iako je svoju današnju veličinu ljudski mozak dostigao otprilike pre tri ili četiri stotine hiljade godina, pre oko 100 000 godina, sve se ovo desilo veoma veoma brzo.
Če gledate prerez človeških možganov od zgoraj navzdol, vidite, da so človeški možgani dejansko razdeljeni na tri glavne dele, ki popolnoma sovpadajo z zlatim krogom.
Ako posmarate presek ljudskog mozga, odozgo na dole, ono što ćete videti jeste da je ljudski mozak zapravo podeljen u 3 glavna dela koji su u savršenoj korelaciji sa zlatnim krugom.
Naši najnovejši možgani, možgani homo sapiensa, naš neokorteks, sovpada z nivojem "Kaj?
Znaš, ljudi zaboravljaju da je mozak najveæa erogena zona. Možda kod tebe. 