Po vseh teh besedah in po vsej tej prikazni je točno govoril Natan Davidu.
Po svim ovim rečima i po svoj ovoj utvari kaza Natan Davidu.
ki si ohranil hlapcu svojemu Davidu, očetu mojemu, kar si mu bil obljubil; z usti svojimi si govoril in z roko svojo si to izpolnil, kakor se danes vidi.
Koji si ispunio sluzi svom Davidu, ocu mom, šta si mu rekao; šta si ustima svojim rekao to si rukom svojom ispunio, kao što se vidi danas.
Zdi se, da je Davidu Norrisu in Elise Sellas namenjeno, da sta skupaj, ker jima je bilo namenjeno, da bosta skupaj.
Изгледа да је Дејвиду Норису и Елис Селас суђено да буду заједно зато што им је суђено да буду заједно.
Tedaj vzame Jesej osla in mu naloži kruha in meh vina in kozliča, in pošlje to Savlu po svojem sinu Davidu.
A Jesej uze magarca i hleba i mešinu vina i jedno jare, i posla Saulu po Davidu, sinu svom.
Tedaj veli Jesej Davidu, sinu svojemu: Vzemi za brate svoje to efo prepraženega zrnja in teh deset hlebov, in teci k bratom svojim v tabor.
A Jesej reče Davidu, sinu svom: Uzmi sada za braću svoju efu ovog prženog žita i ovih deset hlebova, i odnesi brže u logor braći svojoj.
Tudi Filistejec prikoraka in se približa Davidu, in mož, ki mu je nosil ščit, gre pred njim.
A i Filistejin idjaše sve bliže k Davidu, a čovek koji mu nošaše oružje, idjaše pred njim.
A prorok Gad reče Davidu: Ne ostani na tej trdnjavi, vstani in pojdi v deželo Judovo.
Ali prorok Gad reče Davidu: Nemoj ostati u tom gradu, idi i vrati se u zemlju Judinu.
In Abiatar je oznanil Davidu, da je Savel pomoril duhovnike GOSPODOVE.
I Avijatar javi Davidu da je Saul pobio sveštenike Gospodnje.
Ko pa je bežal Abiatar, sin Ahimelekov, k Davidu proti Keili, je prišel doli z naramnikom v roki svoji.
A kad Avijatar, sin Ahimelehov, pobeže k Davidu u Keilu, donese sa sobom oplećak.
In reče Davidu: Pravičnejši si od mene: kajti ti si mi izkazal dobro, jaz pa sem ti povrnil hudo.
A kad izgovori David ove reči Saulu, reče Saul: Je li to tvoj glas, sine Davide? I podigavši Saul glas svoj zaplaka.
In Davidu so se rodili sinovi v Hebronu: prvenec je bil Amnon, iz Ahinoame Jezreelske;
I Davidu se rodiše sinovi u Hevronu: Prvenac mu beše Amnon od Ahinoame Jezraeljanke;
In Hiram, kralj v Tiru, je poslal poslance k Davidu in cedrovega lesa in tesarje in zidarje, in zgradili so Davidu hišo.
I Harim car tirski posla poslanike k Davidu, i kedrovih drva i drvodelja i kamenara, i sagradiše kuću Davidu.
In David si je vzel še več priležnic in žen v Jeruzalemu, potem ko je prišel iz Hebrona; in rodilo se je Davidu še več sinov in hčerá.
I uze David još inoča i žena iz Jerusalima, pošto dodje iz Hevrona; i rodi se Davidu još sinova i kćeri.
Pojdi in reci hlapcu mojemu, Davidu: Tako pravi GOSPOD: Ali mi boš ti zgradil hišo, da prebivam v njej?
Idi i reci sluzi mom Davidu: Ovako veli Gospod: Ti li ćeš mi načiniti kuću da u njoj nastavam?
In reče sel Davidu: Možje so bili močnejši nego mi in so planili nad nas na polje, mi pa smo jih potisnili nazaj do vhoda v mestna vrata.
I reče glasnik Davidu: Behu jači od nas, i izidjoše u polje na nas, ali ih uzbismo do vrata gradskih.
Svet Ahitofelov pa, ki ga je dajal v tistem času, je bil, kakor da bi kdo vprašal besedo Božjo: tako se je štelo vse svetovanje Ahitofelovo i pri Davidu i pri Absalomu.
I savet koji davaše Ahitofel u ono vreme beše kao da bi ko Boga upitao; takav beše svaki savet Ahitofelov i u Davida i u Avesaloma.
In Gad pride tisti dan k Davidu in mu reče: Pojdi gori, zgradi oltar GOSPODU na gumnu Aravna Jebusejca.
Potom opet dodje Gad k Davidu isti dan, i reče mu: Idi, načini Gospodu oltar na gumnu Orne Jevusejina.
In Aravna reče Davidu: Vzame naj gospod moj, kralj, in daruje, kar se mu vidi dobro: glej, tu so voli za žgalno daritev in mlatilnice in oprava volovska za drva.
A Orna reče Davidu: Neka uzme car gospodar moj i prinese na žrtvu šta mu je volja; evo volova za žrtvu paljenicu, i kola i jarmova volujskih za drva.
Kakor je bil GOSPOD z gospodom mojim, kraljem, tako bodi s Salomonom in poveličaj mu prestol bolj, nego ga je poveličal gospodu mojemu, kralju Davidu.
Kako je Gospod bio s gospodarem mojim carem tako neka bude i sa Solomunom, i neka podigne presto njegov još više nego presto gospodara mog, cara Davida.
Davidu pa so se bližali dnevi, da umrje. In zapove sinu svojemu Salomonu, rekoč:
A kad dodje vreme Davidu da umre, zapovedi Solomunu, sinu svom govoreći:
In ko je slišal Hiram besede Salomonove, se silno razveseli ter reče: Hvaljen bodi danes GOSPOD, ki je dal Davidu modrega sina nad tem velikim ljudstvom!
I kad Hiram ču reči Solomunove, obradova se veoma i reče: Da je blagosloven Gospod danas, koji dade Davidu mudrog sina nad ovim narodom velikim.
Sedaj torej, o Bog Izraelov, naj se, prosim, uresniči beseda tvoja, ki si jo govoril hlapcu svojemu Davidu, očetu mojemu.
Sada dakle, Bože Izrailjev, neka se potvrdi reč Tvoja koju si rekao sluzi svom Davidu, ocu mom.
tebi utrdim kraljestva tvojega prestol nad Izraelom za večno, kakor sem obljubil očetu tvojemu Davidu, govoreč: Ne bo ti zmanjkalo moža na prestolu Izraelovem.
Utvrdiću presto carstva tvog nad Izrailjem vavek, kao što sam kazao Davidu ocu tvom govoreći: Neće ti nestati čoveka na prestolu Izrailjevom.
Tedaj se zbere ves Izrael pri Davidu v Hebronu in reko: Glej, kost smo tvoja in meso tvoje.
I sabraše se svi Izrailjci k Davidu u Hevron, i rekoše: Evo, mi smo kost tvoja i telo tvoje.
In prišli so nekateri iz sinov Benjaminovih in Judovih v trdnjavo k Davidu.
A dodjoše i od sinova Venijaminovih i Judinih k Davidu u grad.
In pomagali so Davidu zoper roparske čete, zakaj vsi so bili hrabri junaki; in postali so vojni poveljniki.
I oni pomagahu Davidu protiv četa, jer hrabri junaci behu svi, te postaše vojvode u njegovoj vojsci.
In Hiram, kralj v Tiru, je poslal poslance k Davidu in cedrovega lesa in zidarje in tesarje, da mu zgrade hišo.
A Hiram, car tirski posla poslanike k Davidu i drva kedrovih i zidara i drvodelja da mu sagrade kuću.
In Natan reče Davidu: Stori vse, kar ti je v srcu, kajti Bog je s teboj!
A Natan reče Davidu: Šta ti je god u srcu, čini, jer je Bog s tobom.
Pojdi in reci hlapcu mojemu Davidu: Tako pravi GOSPOD: Ne boš mi ti gradil hiše, da prebivam v njej.
Idi i reci Davidu sluzi mom: Ovako veli Gospod: Ti mi nećeš sazidati kuće da u njoj nastavam.
Tako torej véli hlapcu mojemu Davidu: Tako pravi GOSPOD nad vojskami: Jaz sem te vzel s pašnikov, ko si hodil za ovcami, da bodeš vojvoda ljudstvu mojemu Izraelu;
Ovako, dakle, reci sluzi mom Davidu: Ovako veli Gospod nad vojskama: Ja te uzeh od tora, od ovaca, da budeš vodj narodu mom Izrailju.
Porazil je tudi Moaba; in Moabci so postali podložni Davidu in so prinašali darove.
Pobi i Moavce, i postaše Moavci sluge Davidove i plaćaše mu danak.
In dal je Joab število preštetega ljudstva Davidu; in bilo je vsega Izraela tisočkrat tisoč in sto tisoč mož, ki so izdirali meč; iz Jude pa štiristo in sedemdeset tisoč mož, ki so izdirali meč.
I dade Joav broj prepisanog naroda Davidu; i beše svega naroda Izrailjevog hiljada hiljada i sto hiljada ljudi koji mahahu mačem, a naroda Judinog četiri stotine i sedamdeset hiljada ljudi koji mahahu mačem.
Pride torej Gad k Davidu in mu reče: Tako pravi GOSPOD: Izberi si:
I dodje Gad k Davidu i reče mu: Tako veli Gospod, biraj:
In ko David pride do Ornana, se ta ozre in zagleda Davida in gre z gumna ter se Davidu prikloni z obrazom do tal.
U tom dodje David do Ornana; i pogledavši Ornan kad vide Davida izidje iz gumna i pokloni se Davidu licem do zemlje.
tudi cedrovega lesa brez števila; kajti Sidonci in Tirci so pripeljali mnogo cedrovine Davidu.
I drva kedrovih bez broja; jer dovožahu Sidonci i Tirci mnogo drva kedrovih Davidu.
In Salomon reče Bogu: Ti si izkazal veliko milost Davidu, očetu mojemu, in si me storil za kralja na mestu njegovem.
A Solomun reče Bogu: Ti si učinio veliku milost Davidu ocu mom i postavio si mene carem na njegovo mesto.
In sedaj, o GOSPOD Bog, daj, da se uresniči obljuba tvoja Davidu, očetu mojemu; kajti postavil si me za kralja ljudstvu tolikemu, kolikor je prahu na zemlji.
Neka dakle, Gospode Bože, bude tvrda reč Tvoja, koju si rekao Davidu ocu mom, jer si me postavio carem nad narodom kog ima mnogo kao praha na zemlji.
In Salomon je začel zidati hišo GOSPODOVO v Jeruzalemu na gori Moriji, kjer se je GOSPOD prikazal Davidu, očetu njegovemu, na mestu, ki ga je David pripravil, na gumnišču Ornana, Jebusejca.
I poče Solomun zidati dom Gospodnji u Jerusalimu na brdu Moriji, koje bi pokazano Davidu ocu njegovom na mestu koje beše pripravio David, na gumnu Ornana Jevusejina.
Bilo pa je na srcu Davidu, očetu mojemu, da zgradi hišo imenu GOSPODA, Boga Izraelovega.
I naumi David otac moj da sazida dom imenu Gospoda Boga Izrailjevog.
Sedaj torej, GOSPOD, Bog Izraelov, naj se uresniči beseda tvoja, ki si jo govoril hlapcu svojemu Davidu.
Sada dakle, Gospode Bože Izrailjev, neka se potvrdi reč Tvoja koju si rekao sluzi svom Davidu.
On daje rešenje, veliko in obilo, kralju svojemu in izkazuje milost maziljencu svojemu, Davidu in semenu njegovemu na veke.
Koji slavno izbavljaš cara svog, i činiš milost pomazaniku svom Davidu i nasledju njegovom doveka.
„Sklenil sem zavezo z izvoljencem svojim, prisegel sem Davidu, svojemu hlapcu:
"Učinih zavet s izbranim svojim, zakleh se Davidu, sluzi svom:
Enkrat sem prisegel pri svetosti svoji; zares, Davidu ne bom lagal:
Jednom se zakleh svetošću svojom; zar da slažem Davidu?
Kje so, o Gospod, milosti tvoje nekdanje, ki si jih prisegel Davidu v zvestobi svoji?
Gde su predjašnje milosti Tvoje, Gospode? Kleo si se Davidu istinom svojom.
Prisegel je GOSPOD Davidu resnico, od katere ne bo odstopil: „Od sadú telesa tvojega posadim na prestol tvoj.
Zakle se Gospod Davidu u istini, od koje neće odstupiti; od poroda tvog posadiću na prestolu tvom.
V tistih dneh in v tistem času storim, da požene Davidu Odraslek pravičnosti, in izvrševal bo sodbo in pravičnost v deželi.
U te dane i u to vreme učiniću da proklija Davidu klica prava, koja će činiti sud i pravdu na zemlji.
Možje in bratje, naj bo dovoljeno, govoriti vam svobodno o očaku Davidu: da je umrl in bil pokopan, in grob njegov je pri nas do tega dne.
Ljudi braćo! Neka je slobodno kazati vam upravo za starešinu Davida da i umre, i ukopan bi, i grob je njegov medju nama do ovog dana.
določa zopet neki dan, ko pravi v Davidu „danes“ čez toliko časa, kakor je prej rečeno: „Danes, ko začujete glas njegov, ne zakrknite src svojih“.
Opet odredi jedan dan, danas, govoreći u Davidu po tolikom vremenu, kao što se pre kaza: Danas ako glas Njegov čujete, ne budite drvenastih srca.
0.65548801422119s
Preuzmite našu aplikaciju sa rečnim igrama besplatno!
Povežite slova, otkrijte reči i izazovite svoj um na svakom novom nivou. Spremni za avanturu?
I Gospod čuvaše Davida kuda god idjaše. 